Лепа, а функционална, зграда наше националне библиотеке, њене читаонице пуне младих људи и љубазно и стручно особље – то су три највећа утиска које из посете Народној библиотеци Србије носи надбискуп Жан-Луј Бругес, први човек једне од највећих и најугледнијих библиотека на свету, Ватиканске апостолске библиотеке. Смештена на седам спратова изнад и три испод земље, са фондом од око 1.600.000 штампаних књига, више од 180.000 рукописа, 8.600 инкунабула (најстаријих штампаних књига), 300.000 новчића и медаља, 150.000 цртежа и графика, 150.000 фотографија, Ватиканска библиотека у Србији има имиџ мистичне, затворене институције.

Њена демистификација почела је прихватањем иницијативе наше владе да се успостави званична сарадња са Народном библиотеком Србије, а наставиће се када српски истраживачи прихвате позив надбискупа Бругеса и дођу у Ватиканску библиотеку. Како његова пуна функција гласи – главни архивар и библиотекар Свете римске цркве – надбискуп Бругес је на челу још једне важне институције, Ватиканског тајног архива, у којем се чувају папина документа, а који је од 1881. године отворен за јавност. Ово је, иначе, први пут у историји да је први човек Ватиканске библиотеке посетио нашу земљу, и то како би потписао протокол о сарадњи са нашом националном библиотеком.

– Документ који је потписан је попут рама из којег се могу развити други споразуми. Када говоримо о областима које протокол о сарадњи обухвата, једна од првих ствари јесте да промовише Ватиканску апостолску библиотеку српским истраживачима како би они радили своја истраживања у њој. Друго је област конзервације, у којој имамо велико стручно знање, а треће је размена искустава на пољу дигитализације старих рукописа, чиме се Ватиканска апостолска библиотека интензивно бави већ неколико година – каже у интервјуу за „Политику“ надбискуп Жан-Луј Бругес.

Да ли ће потписани протокол о сарадњи олакшати приступ Ватиканској библиотеци нашим истраживачима? Да ли је уопште било захтева наших стручњака за истраживање и рад у Ватиканској библиотеци?

Надам се да ће један од првих резултата овог протокола бити долазак српских истраживача у Ватиканску апостолску библиотеку, јер је до сада било веома мало њих из ваше земље који су радили код нас истраживања. Треба нагласити да то није папина лична библиотека, она је у служби целе Католичке цркве, али и целог света. Једна је од најстаријих модерних библиотека на свету чији корени потичу из 15. века и од својих почетака имала је хуманистички позив, који се не огледа само у садржају библиотеке, која обухвата не само област религије и филозофије него и многе друге, већ и у њеној отворености за истраживаче из свих делова света, без обзира на културу или религију из које потичу. Једина два услова која треба да испуне јесу да већ имају докторат универзитета и да имају препоруке свог универзитета или оног за који обављају истраживање са објашњењем зашто траже приступ фонду библиотеке.

Да ли библиотека чува у својим фондовима и православне рукописе?

Чувамо рукописе из свих цивилизација познатих свету. Имамо чак документе из претколумбовског периода из Латинске Америке, богату колекцију рукописа цивилизација које више не постоје, око 1.200 старих кинеских рукописа којих нема сачуваних ни у Кини. Претпостављате, дакле, да чувамо и рукописе из различитих православних цркава. На састанку са патријархом српским Иринејом говорило се о могућности да су примерци појединих докумената и рукописа који су уништени током бомбардовања Народне библиотеке на почетку Другог светског рата можда сачувани у ватиканској колекцији. Али, лично не знам засигурно да ли такве грађе заиста има јер библиотека Ватикана има од више од 45 километара полица. Желео бих, такође, да нагласим срдачност са којом сам примљен овде у Србији, али и у Српској православној цркви. Састанак са патријархом требало је да траје само пола сата, али је трајао много дуже, готово два сата.

Папа Фрањо најавио је отварање архива који се тичу холокауста и навео да ће то бацити више светла на овај период, као и да би улога папе Пија Дванаестог требало да се пажљивије размотри. Колико је докумената и грађе у везиса Другим светским ратом отворено за јавност и истражено?

Ватиканска тајна архива отвара своје колекције по периодима, у складу са веома систематичним методом, на начин како чак ни све владе не отварају своје архиве. До данас, све архиве Ватикана су отворене за истраживаче, све до 1938. године. Следећи историјски период који ће бити доступан истраживачима јесте период између 1938. и 1958. године, што одговара понтификату папе Пија Дванаестог. Одлука да део колекције архива постане доступан истраживачима увек је политичка и увек је остављена самом папи. Али, пре њеног доношења мора да се уважи и практична стварност, што значи да се прво мора размотрити да ли су архиви припремљени у каталошком смислу како би их могли користити заинтересовани стручњаци. Папа Фрањо је у разговору са мном рекао да се слаже да се овај део архива учини доступним и сва документа из овог историјског периода, осим оних који се односе на лични живот појединаца, биће доступна. Када ме је питао колико ће требати да се тај део архива припреми за истраживаче, одговорио сам да ће нам требати око годину и по дана.

Можете ли нам више рећи о свакодневном животу библиотеке?

Данас имамо пет великих читаоница, а тренутно се ради на отварању шесте у једној од најлепших просторија у целом Риму. То је највећа просторија прекривена фрескама која није црква. Сведоци смо смањивања броја истраживача који подносе захтеве за приступ фондовима библиотеке, као што је случај и са другим библиотекама у свету. Објашњење је једноставно: постављање многих докумената на интернет допринело је да истраживачи остану код куће и тако проучавају грађу. Али, без обзира на то, колико год био савршен процес дигитализације, он никада истраживачима не може заменити значај који за њих има чињеница да могу добити оригинални документ, дотаћи га, држати га у рукама. Прошле године имали смо више од 3.900 истраживача из различитих земаља света. Ватиканска апостолска библиотека има вероватно најлибералнији приступ у омогућавању истраживачима да добију оригинална документа и рукописе, али смо баш због тога имали, нажалост, неколико случајева истраживача који су били толико везани за одређене књиге да су поцепали страницу и однели је са собом.

Који документи и књиге се данас чувају у Ватиканској библиотеци? Који су најстарији, а који најмлађи?

Пре осам година примили смо на поклон најстарији документ хришћанског света, папирус који садржи готово у целости јеванђеља по Луки и Јовану. Не знамо тачну годину настанка, али се претпоставља да датира негде између 118. и 220. године. Међутим, у колекцији имамо документе који су много старији од овог папируса, претхришћанску заоставштину, на пример, кинеске новчиће који су исковани у осмом веку пре Христа. Не могу вам одговорити која су најновија, најмлађа издања јер библиотека стално добија нове књиге за своју колекцију.

(Политика)

Ознаке: Архив, Ватикан, Жан-Луј Бругес