Прочитај ми чланак
(24sata.rs)
Прво су нас шетали од службе до службе и тражили разне допуне документације, а како сам ја био упоран, објаснили су ми да не постоји законски основ да Карађорђева буде заштићена као ауторско дело, наводи Петар Стојановић.
Могло би да је држављанин неке државе из ЕУ.
Карађорђеву шницлу, ремек-дело кулинарства Милована – Миће Стојановића, личног кувара Јосипа Броза Тита, немогуће је заштитити у Заводу за интелектуалну својину јер за то не постоје законске основе у српском законодаству.
У ЕУ то је законски регулисано, а у Србији није. Али зато је регулисано да је Србија дужна да поштује ауторско право које је заштићено у некој држави Европске уније. Ако хоће Милован – Мића Стојановић да му буде заштичена Карађорђева шницла мора да то уради у ЕУ, као несрпски производ. Нажалост, тренутно је то тако законски регулисано, и када ће се то променити нико не зна .
“Да смо од сваке продате Карађорђеве шницле добијали по динар, досад бисмо били милијардери”, каже Милан Стојановић, син Титовог кувара који и данас припрема овај специјалитет по оригиналној рецептури у свом ресторану у Земуну.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Адвокат Петар Стојановић, други син легендарног кувара, каже да су Заводу за интелектуалну својину пре седам године предали захтев за заштиту ауторског дела.
– Прво су нас шетали од службе до службе и тражили разне допуне документације, а како сам ја био упоран, објаснили су ми да не постоји законски основ да Карађорђева буде заштићена као ауторско дело – прича Петар.
Адвокат Стојановић додаје да циљ његовог оца није био да се обогати – ни он ни његова деца.
– Мој отац је хтео од добијеног новца да отвори фонд који би помагао младе куваре. Желео је да отвори Вишу мајсторску школу, која би радила по принципу колеџа и која би форсирала квалитет и развој врхунског угоститељства у Србији – каже Петар и додаје да ће нам “ђаво бити крив” када наше комшије, које у Загребу Карађорђеву шницлу продају као загребачки стек, а у Љубљани као љубљанску шницлу, заштите ово јело као своје.
Милан Стојановић, који је наставио очевим стопама и већ 46 година ради као кувар, разочаран је што држава нема слуха за њихов захтев.
– Исти случај је био и кад смо пре пар година конкурисали за средства које је град додељивао етно ресторанима. Ми смо одбијени иако је мој отац осмислио и његушки стек и велики број јела која су уврштена у стручне, кулинарске уџбенике и налазе се у јеловницима готово свих ресторана у Србији, па чак и у региону. Мени странци траже да им направим сирове Карађорђеве. Пре неки дан сам за тетка Марицу направио шест комада, које је она замрзнуте однела у Базел. Каже ми да је то за Швајцарце кулинарски спектакл – каже Милан.
Стручњаци су, међутим, листом убеђени да је у питању бренд који “што пре треба заштитити”.
Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде, објашњава да је Карађорђева шницла сама по себи бренд.
– Апсолутно је треба заштити као бренд и мислим да би се исплатило улагање у лобирање овог производа. Када дођу странци, увек их прво одведем да пробају овај специјалитет и сви су одушевљени – каже Цвијановић.
Славимир Стојановић, директор фирме “Десигнис”, каже да Карађорђева шницла има велики потенцијал који треба искористити.
Завод: Уобичајени назив за уобичајену робу
У Заводу за интелектуалну својину слатко су се насмејали када смо их питали зашто Карађорђева шницла не може да буде ауторски заштићена. Из Завода су нам потом објаснили да није могуће заштити термин „Карађорђева шницла” јер је она уобичајена за обележавање једне врсте производа. “То је уобичајени назив за уобичајену робу. Када би неко заштитио ту реч, онда би то значило да само та једна особа може да користи назив, он би могао осталима да забрани коришћење”, кажу у Заводу
– Увек је радо препоручујем странцима да пробају и они јој се увек радо враћају – рекао је Стојановић.
Карађорђева шницла: Оригинални рецепт
Састојци: 175 г телећег или свињског бута (од шола), 60 г зрелог кајмака
брашно, јаја, презле
Рецепт: Месо када се истуче треба да изгледа као палачинка како би могло лепо да се савије. Ставити кајмак на средину и добро умотати. Затим запушити крајеве и то све умотати у брашно, јаја и презле. Пржити у загрејаном уљу 8-12 минута док не исплива. Сервирати уз пржене кромпириће и тартар сос.
Милан Стојановић за кућну припрему препоручује упола мање дозе јер ће се тако утрошити мање уља него у професионалној припреми.
Његушки стек вечно на скупштинском менију
Мића Стојановић је одавно у пензији, али је и даље активан – и у писању и у кухињи. Он је написао и у штампу предао књигу радног наслова “Како сам скувао историју”, у којој ће бити представљене све свечане вечере са познатим државницима и глумцима са комплетним менијем и рецептима које је спремио за њих. Он као омиљена јела која су изашла из његове кухиње истиче његушки стек и опленачке или шумадијске палачинке, које су једино јело у Скупштини Србије које већ годинама опстаје на менију.
