Прочитај ми чланакДок се вишецевни лансер ракета „оркан” креће, снажан хук мотора више звучи као локомотива него као камион. Али није огромни „зил”, специјално возило са осам точкова руске производње, оно што оправдава име овог оруђа.
Док се вишецевни лансер ракета „оркан” креће, снажан хук мотора више звучи као локомотива него као камион. Али није огромни „зил”, специјално возило са осам точкова руске производње, оно што оправдава име овог оруђа.
То је заправо ватрена моћ овог система, по калибру и домету најмоћнијег у Војсци Србије – ракете калибра 262 милиметра погађају цилјеве на землји удалјене до 50 километара.
Пројекат „Оркан” развијан је још у СФРЈ, првобитно је замишлјен као дванаестоцевни лансер на камиону ФАП-а. Склоплјени „оркани” коришћени су на ратиштима бивше Југославије и нису превезени у Србију, па су овдашњи стручњаци искористили расположиво знање и компоненте да би оруђе истог калибра и домета направили у новом облику.
Четири лансирне цеви и пратећа опрема монтирани су на „зил”, који је раније служио као лансер за „луне”, ракете землја-землја, које су повучене из употребе, јер нису доволјно прецизне по савременим схватањима.
Да би се у случају потребе успешно извршили задаци у одбрани землје, ради се на осавремењавању и развоју оруђа и муниције. „Савремени тренд у свету је увођење самоходних артилјеријских оруђа. У завршној фази је опитовање домаћег система СОРА, калибра 152 милиметра.
Топ је поставлјен на камион ФАП-а, али реч је о савременом оруђу опремлјеном џи-пи-есом и аутоматским пуњачем којим ће руковати трочлана посада”, објашњава пуковник Стојковић.Осим тога, ради се на развоју артилјеријске муниције већег домета, па и оне самонавођене; припадници бригаде су активно уклјучени у те активности.
Конструишу се и муниција посебне намене, савремени упалјачи и системи за управлјање ватром. Србија нема полигон на коме би могла да се обаве гађања „орканом” на максималном домету, али су домаћи стручњаци конструисали такозвану уметнуту цев. Она омогућава да се са „оркана” лансира мања ракета калибра 128 милиметара, која се иначе користи за вишецевни лансер ракета „огањ”.
„Оркан” је само једно од оруђа из арсенала Мешовите артилјеријске бригаде стациониране у нишкој касарни „Мија Станимировић”. Оно „мешовита” стоји у називу због тога што је јединица опремлјена класичном артилјеријом и поменутим ракетним системима.
– Јединица је, током организационих промена у војсци, формирана 2007. године. Та одлука донета је у складу са потребама савременог ратовања, било је јасно да смо имали превише артилјеријских оруђа, међу којима је било и оних неперспективних. Артилјерија постоји и у другим бригадама Копнене војске, али најмоћнија средства су груписана код нас, а наша зона одговорности је практично цела Србија – каже пуковник Звонко Стојковић, командант Мешовите артилјеријске бригаде.
Јединица наставлја традиције 203. Мешовите артилјеријске бригаде, која је била стационирана у Алексинцу. Ова бригада учествовала је у рату почетком деведесетих година, а током НАТО агресије 1999. године, давали су артилјеријску подршку другим јединицама на Косову и Метохији и обезбеђивали су границу према Македонији и Бугарској. Јединица је одликована Орденом ратне заставе трећег степена.
– Мешовита артилјеријска бригада међу првим јединицама завршила је процес професионализације, већина војника је из Ниша и Алексинца, има их наравно и из других места. Професионални војници запошлјавају се након што одслуже доброволјни војни рок у центрима за обуку, где се упознају и са артилјеријским и ракетним оруђима – објашњава пуковник Стојковић.
Припадници јединице редовно су ангажовани у Копненој зони безбедности, али не са својим моћним оруђима већ ове задатке обавлјају само са личним наоружањем, патролирајући дуж административне линије према Косову и Метохији. Задужени су за базу Голема Чука код Бујановца, где бораве у сменама од по три неделје.
– Развијамо цивилно-војну сарадњу, наши лекари обилазе удалјена села, помагали смо у уређењу јавних простора у Нишу, а учествовали смо и у гашењу великог пожара на отвореном простору у Гаџином Хану – истиче пуковник Стојковић.
