Њујорк – Дебата о безбедности у Европи ће у будућности имати фундаментално другачији курс због стварање Исламске државе (ИД) у деловима Ирака и Сирије, мигрантске кризе и два терористичких напада у Паризу. Шенгенски договор ће можда бити тек прва жртва новонастале ситуације. Такође, постоји неколико разлога за раст европске забринутости за стање безбедности на југоистоку континента: такозвана „балканска рута” постала је главни транзитни коридор за мигранте, могућа је повезаности балканских кријумчара оружја са терористима у Паризу, а ту је и чињеница да оружју и муниција коришћени у оба овогодишња напада у Паризу, барем делимично воде порекло са простора бивше Југославије.

За политичаре, дипломате, и стручњаке за безбедност широм Европе, терористички напади у Паризу би требало да подстакну вољу за коначним обрачуном са мрежама ИД-а на Балкану, поготово због тога што нигде на континенту следбеници ове и њој сличних организација немају толико слободног простора за деловање. У септембру 2014. албански министер спољних послова Дитмир Бушати је признао да следбеници ИД-а имају своје кампове за обуку у тој земљи, а пре пар недеља министар безбедности БиХ Драган Мектић се јавно пожалио на чињеницу да у неким местима у Босни „не функционише правна држава. Те заједнице одбијају да признају овај правни поредак… Како је могуће да рецимо у Маочи успостављају своје страже, праве пунктове…”

Размере проблема су већ озбиљне. Док се пре педесет година број исламистичких екстремиста на Балкану, углавном оних у кругу око Алије Изетбеговића, могао набројати у неколико стотина појединаца, данас број људи на Балкану који су прихватили политички и идеолошки програм Исламске државе броји неколико стотина хиљада.

Извор:Политика

Ознаке: Балкан, ИСИС, исламска држава