Прочитај ми чланак
Београдска публика ће у суботу 16. маја имати прилику да „чује и види Неиспричане приче“ Ноћи музеја.
Реч је заправо о посебној Вајасат Хистори тури у оквиру које ће посетиоцима своја врата, поред осталих, отворити најстарија психијатријска болница на Балкану, као и новинска агенција Танјуг, Палата Србија, зграда Јадранско – подунавске банке.
Докторова кула, која се налази одмах иза Психијатријске болнице “Др Лаза Лазаревић”, један је од најзначајнијих споменика из доба Кнеза Милоша Обреновића.
Многи међутим и не знају где се тачно налази, а ни да је реч о најстаријој душевној болници на Балкану, која је носила назив “Дом за с’ума сишавше“.
Посетиоци Ноћи музеја ће сада моћи да сазнају по коме је кула добила име, ко су били најпознатији пацијенти, а ко лекари, како су се постављале дијагнозе и које су се методе у лечењу примењивале.
И врата Палате Србија, којој се диве архитекти широм света, биће отворена 16. маја. Овај објекат, иако саграђен пре више деценија, један је од највећих хитова на блоговима посвећеним архитектури.
Београђани ће моћи да провере на лицу места због чега здање некадашњег СИВ-а, грађевина складног екстеријера и чувеног ентеријера ужива култни статус, посете све салоне и погледају највећи лустер на свету.
Једна од најпопуларнијих локација прошлогодишње Ноћи музеја, зграда Јадранско – подунавске банке поново ће бити отворена, а у Танјугу ће посетиоци моћи да осете достојанственост архитектонског здања и ужурбаност новинарксе професије.
У згради Танјуга – Телеграфске агенције нове Југославије, на Обилићевом венцу, која је подигнута 1937, иза сведене фасаде крије се права кошница.
Посетиоци ће имати прилику да сазнају како Танјуг заиста ради, због чега се текстови не потписују, које грешке су неопростиве у новинарству, као и да погледају изложбу фотографија богатог архивског материјала.
Придружиће им се и легендарни фоторепортер Танјуга који је свој радни век провео фотографишући Тита, Жика Вучић.
Са Београђанима ће у Ноћи музеја тајне прављења парфема, по шест деценија старој рецептури, поделити парфимерија “Сава”, а недалеко у Установи културе “Пароброд” чека их поставка “Насмешите се: совица”.
Пароброд ће те вечери угостити Фотомузеј, чији чланови су сакупили више од 100.000 снимака, а који ће посетиоце упутити у историју и технику фотографије.
Подједнако интерсантно ће бити и Београђанима који се одлуче за одлазак у Музеј Српског лекарског друштва јер их тамо очекује изложба “Кобни мај 1903.
Ту ће бити изложени меци којима су убијени краљ Александар и краљица Драга, а који су преусмерили су историјске токове.
На тргу испред општине Звездара биће постављена изложба олдтајмера.
У ноћи између 16. и 17. маја за посетиоце ће бити отворена и врата Јеврејског сефардског гробља, као и Новог гробља, где ће у Алеји великана моћи да посете гробове Иве Андрића, Паје Јовановића и других великана.
Незаобилазна станица у Ноћи музеја свакако је Музеј Николе Тесле, а фокус ће ове године бити на његовој аутобиографији “Моји изуми” и бројним стручним и популарним чланцима које је објавио током 1919. године у тада веома популарном америчком часопису Електрикал експериментер.
У Музеју књиге и путовања, у Кући Ђуре Јакшића биће представљене ретке књиге из далеких земаља, књиге на штапићима од бамбуса, јестива књига од пиринча, најмања књига на свету, књига на свили и у облику лепезе.
И у дворишту Библиотеке Милутин Бојић биће изложене књиге –и то са посветом Фрање Туђама и Бранислава Нушића, као и фотомонографија Лени Рифенштал – једне од најутицајнијих уметница 20. века.
Књига датира из 1936. године, штампана је у Берлину у част Олимпијаде и представља једино оригинално издање ове књиге у Србији.
Први пут после више деценија биће изложен и рукопис „Плаве гробнице““, а премијерно ће бити приказана преписка Милутина Бојића и његове веренице Радмиле, а на другом крају града, у парку сењачке академије ликовних уметности посетиоци ће моћи да виде реплике врхунских вајарских дела скулптора, попут Микеланђела и Родена.
Колекција скулптура, произведених на територији Француске и Италије крајем 19. века, у Београд је доспела стицајем чудних околности, 1930. као део приватне колекције породице Вељковић.
Ове године, у Ноћи музеја, посетиоци ће имати прилику и да се упознају са исламском културом. У Шејх Мустафином турбету и на платоу испред овог здања биће изложени најстарији примерци Курана, исламска калиграфија, религијски реквизити, ћилими, комади старог оријемталног намештаја, традиционална, верска одећа….
У оквиру туре Неиспричане приче Ноћи музеја, посетиоце у Дворском комплексу Дедиње очекују две поставке – “Неми сведок епохе“ која ће их вратити у време краља Александра, краља Петра II, Тита и Милошевића и “Генерал Михаиловић– први борац за слободу у окупираној Европи”.
Више информација о Ноћи музеја можете наћи на сајту Ноћ музеја.
(Танјуг)
