Прочитај ми чланакСиви камени град испресецан трамвајским шинама са неуништивим шармом, Београд изгледа као рођак Берлина из источне Европе, пише „Њујорк тајмс“. У тексту „36 сати у Београду“ архитектура центра oписана је кроз „богате фасаде из 19. и 20. века, потом велике зграде које представљају каталог архитектонских стилова од неокласицизма, неоренесансе и романтизма до футуристичког дизајна нових објеката“.
Сиви камени град испресецан трамвајским шинама са неуништивим шармом, Београд изгледа као рођак Берлина из источне Европе, пише „Њујорк тајмс“. У тексту „36 сати у Београду“ архитектура центра oписана је кроз „богате фасаде из 19. и 20. века, потом велике зграде које представљају каталог архитектонских стилова од неокласицизма, неоренесансе и романтизма до футуристичког дизајна нових објеката“.
Описујући београдске фасаде, Њујорк тајмс је посебно истакао мурал Владимира Величковића као и цртеж Драгана Станачева, који, како наводе, „изазива вртоглавицу“.
Њујорк тајмс је део текста посветио историјским деловима града, тврђавама и парковима, кроз који је описао ужи центар Београда до погледа на „ушће Саве у Дунав, где почињу београдске ноћи“.
Епски ноћни живот, дневно уживање у кафићима, невероватни оброци и уметничко-индустријски округ је оно што Београд чини привлачним за туристе.
Историја града је делом описана кроз називе улица, попут Улице Џорџа Вашингтона, преко музеја посвећених комунистичком периоду, до описа атмосфере „на калдрми Скадарске улице“.
У уводном делу описан је „епски ноћни живот, развијена култура испијања кафе и сокаче намењено талентованим београдским дизајнерима“.
„Амбар“, једно од места које лист описује као „шик ресторан-бар у близини реке Саве“
„Београдска област Савамала под Бранковим мостом привлачи уметничким галеријама, њу вејв берберницама и ‘Миксер хаусом’ – индустријским простором који су заузели српски дизајнери“, наводи лист и додаје да је посебна пажња дата домаћим модним креаторима додељивањем простора у Чумићевом сокачету.
Након ових описа амерички лист се пита: „Да ли је Београд будући Берлин?“
Истичу се и ниске цене у Београду, пре свега хране, а потом иде прича о Кнез Михаиловој улице, где „туристи могу да купе све – од књига, гардеробе, сувенира до рукотворина и новина“.
Београдски ресторани су похваљени због квалитета, обима порција и цена, али пре свега због укуса: „Баке би биле поносне на београдске лидере балканске традиционалне кухиње, који кувају стара јела са вештином и састојцима 21. века“, пише Њујорк тајмс.
Кроз текст су набрајане цене и називи локалних брендова гардеробе, пива, ресторана, музеја, вина па до констатације да се из светских метропола директно лети до београдског аеродрома.
