Прочитај ми чланак

Николић: По свом дубоком убеђењу ја сам русофил

0

ИТАР-ТАСС: Господине председниче, у Русији Вас одавно сматрају за искреног и великог пријатеља наше земље. Више пута сте рекли да ће Вашим доласком на место председника односи између наше две земље кренути да се све више развијају, што се управо и дешава. Шта за Вас лично значи Русија?

Томислав Николић: Поновио бих то што сам одувек говорио. По свом дубоком убеђењу ја сам русофил. У мојој свести Русија је земља која је била од највећег значаја за Србију и српски народ још од времена када смо успостављали сопствену државу…

Од 1990. до 2000, односно до 1999, код руског руководства је постојало неразумевање онога што се догађа у Србији. Затим је до 2012. трајао период неразумевања од стране српског руководства онога што нам је од Русије потребно. Са друге стране, сада имамо период једне стабилности у односима, када обе наше државе поштују интересе оне друге. Већ годину дана успешно развијамо наше односе на обострану корист и задовољство.

Волео бих да Србија буде земља са двоја врата. Са једним вратима на Западу, а другим на Истоку. Моја жеља је да спојимо Исток и Запад. Уверен сам да је сада право време када можемо да изградимо врло чврст мост који се зове Москва–Београд

Познато ми је да је чак на Вашем мобилном телефону раније често свирала руска химна. Да ли још увек имате исту мелодију или сте је у неком тренутку променили?

Т. Н.: Од када сам на позицији председника Србије из протоколарних разлога више је немам, али сам дуги низ година имао у свом мобилном телефону химну Совјетског Савеза… Знате, ја не кријем да после Србије највише волим Русију.

По мом мишљењу, врло добро говорите руски. Где сте га учили?

Т. Н.: Разумем руски језик, али не бих рекао да га говорим веома добро, па уколико немате ништа против, волео бих да наставимо на српском. Нисам учио руски у школи, нити било где другде. Међутим, увек сам са задовољством читао књиге на руском јер сам од детињства волео руске класике.

Понекад, када сам их читао на српском, замишљао сам одређену слику, а затим бих готово увек пожелео да прочитам то исто и на руском да видим како све звучи у оригиналу. Поред тога, имали смо један леп обичај. Док сам био дете дописивали смо се са децом из Русије, односно из тадашњег Совјетског Савеза. Имао сам једног друга из Бакуа. То је био дечак мојих година. Звао се Халил.

Касније је то дописивање некако престало, а то је била добра прилика да учим руски, поред енглеског, немачког и француског, које сам учио у школи. Сада чујем да учење руског језика и није толико заступљено код нас.

Разговарао сам са вашим амбасадором о томе да треба посветити много више пажње учењу руског у Србији као врло важног језика у пословним односима, а не само у пријатељским.

Наставак прочитајте овде: Руска реч

(ИТАР-ТАСС)