Прочитај ми чланак
На данашњи дан, 1926 године умро је велики српски државник Никола Пашић. Био је познат по својим мудрим изрекама и поступцима, који су каткад били и шаљиви:
Замерка опозиције
У септембру 1916. на Крфу, за време заседања српске Скупштине, како наводи Сфорца, један опозициони посланик замерио је Пашићу да не истиче довољно српске жртве пред савезницима. Пашић је одговорио:
„Зар би требало да непрестано на сав глас трубимо о жртвама нашег народа? Мислим да начин на који је он понео свој крст и извршио своју дужност говори довољно, а ми бисмо се понизили када бисмо се тиме хвалили код савезника и по престоницама Антанте“.
Сукоб са регентом
Регент Александар Карађорђевић, како наводи др Драгнић, намеравао је да 1916. уклони Пашића и постави војно-чиновничку владу, а Пашић му је наводно одговорио: „У овој Скупштини Радикална странка има већину. Ако ово није народ ни ви нисте краљ…“.
А када је по Александровој жељи тражен закон који би проширио јурисдикцију преког суда и на војна лица (до тада је покривао само војне обвезнике), Пашић је и то одбио.
Теорија о премијеру
И односи са краљем Александром били су променљиви, мада је Пашић развио теорију да „премијер мора поштовати круну и настојати да буде коректан“, а у исто време „не сме бити превише на одстојању ни сувише близак“, поредећи то са камином: „Ако си сувише близу не ваља, изгорећеш. Ако си предалеко не ваља, смрзнућеш се.“
Поука Милану Ракићу
О Пашићу су сачуване и многе анегдоте. Једна од њих каже: Када је песник Милан Ракић први пут ступио у дипломатију, примио га је и Пашић речима:
„Овај, ја сам чуо да ти певаш песме, али у спољној политици нема певање, него има све да чуваш у државну тајну, као што девојка има да чува… овај… пре него што се уда“.
Разуздани принц Ђорђе
Једном приликом министар двора Карађорђевића дошао да се жали код Пашића: „Господине председниче, наш заступник посланика из Париза, јавља да принц Ђорђе (старији син краља Петра Првог), тамо чини права чуда!… Него мислите ли шта предузимати због угледа земље и династије?“.
На то ће Пашић: „Овај… јес… онај… знаш, али, боље да чини тамо него амо… а овај знаш, земља и династија су са Француску у добре односе… па овај, ако он дође амо, ми ћемо га опет послати тамо!“
Разговор са новинаром
Међутим, Пашића су критиковали што се, с обзиром на позне године не повлачи из високе политике. Кад му је један новинар то поменуо, преневши речи једног радикала да је Пашић неспособан да води странку и државне послове због старости, Баја је одговорио: „Истина је да сам стар. Прослављам своју осамдесету годину. Али, хвала Богу, моје умне способности су добре, а моје физичко здравље ме служи боље него неке од шездесет који пате од политичких назеба.
Да, да, покојни Стојан и покојни Миленко и покојни Дража, често су ми говорили да сам ја стар и да треба да се чувам промаје и прехладе, али ја сам им рекао, а то кажем и данас: Мушкарци у мојој породици доживе стоту, а неки чак хоће и да је прекораче. И умиру потпуно бистра ума“.
Митрополите, како госпођа ?
Дошао митрополит Димитрије у двор да краљу честита Нову годину. Стигао потом и Пашић, па скиде цилиндар, приђе митрополиту с осмехом и рече:
„Добар дан Ваше Височанство! Како је госпођа са здрављем“? Митрополит, који је наравно монах, збуњен помињањем „височанства и госпође“, закашља се и без одговора остави Пашића.
Анегдота- Бакшиш
Никола Пашић је, по сведочењу његових савременика водио једноставан породични живот. Био је умерен у свему и веома штедљив, о чему је остало сведочанство до данас. Пошто није имао обичај да оставља бакшиш у кафани, келнер је једном напоменуо: „Господине Пашићу, Ваш син Раде увек оставља бакшиш“. На то је Пашић рекао: „Лако је њему кад му је отац Никола Пашић“.
Анегдота са сином
Другом приликом, кад му је син Раде одоцнио кући, Пашић га упита где је био цео дан. „Био сам тата на тркама, било је врло интересантно“, каже му син. „А ко је победио?“, пита отац. „Једна кобила“, одговори Раде и каза чија је. „Па, овај, зар и женске тржеш“, припита Пашић.
За разлику од приватног живота који је умео да зачини хумористичким досеткама, у политици је Никола Пашић често изгледао загонетан и недокучив, људима је прилазио с одређеном резервом и другима није поверавао своје мисли и идеје, све док сам не би рашчистио са дилемама и проблемом.
(знање.орг)
