Подешавања / Settings

Послератна београдска чаршија испрва је мислила да се ради о вицу и обичном трачу. „Зар би краљ стварно уништио Жрнов, историјски споменик? Ма хајте, молим вас? Зашто би? Зар из хира?“ говорило се по кафанама. Међутим, јавност је брзо схватила да је „ђаво однео шалу“. Кренули су апели, молбе, али… све је било брзо и […]

Од Мата Дринковића, па до Дежмана Шврљуге, Мажуранића и Франгеша, сви главни сарадници краља Александра у Хрватској, у време пред 6. јануар 1919. и после њега, били су припадници масонских ложа. И већина министара у Влади, образованој 6. јануара 1929. потицала је из редова масона – Милан Сршкић, Војислав Маринковић, Станко Шврљуга, Д. Којић, Желимир […]

На њему се види краљ приликом пријема Флидера, тадашњег министра Чехословачке који је био у посети Југославији. Осим видео записа, чињеница да је као сведочанство о овом догађају остао и звучни запис на коме се могу чути гласови краља Александра и министра Флидера, чини овај снимак јединственим документом српске историје. На снимку се чује како […]

https://t.co/XlgW8Fkwcw — СРБИН инфо (@srbininfo) August 5, 2019

У емисији се говорило и о томе ко све може бити историчар, наводном разговору Краља Александра Карађорђевића и војводе Живојина Мишића о Хрватима, достигнућима Краља Александра Карађорђевића и о завери чутања у вези његовог убиства од 1945 до 1984 године, сличностима између сахране Краља Акександра и Титове сахране, изреци да се „Југославија чува као зеница […]

Последњи сусрет и последњи разговор два краља, дједа и унука више је него потресан. Како се наводи у књизи „На оштрици ножа“, те вечери један је сишао са историјске позорнице, а други остао са народом, подијеливши с њиме „сву тежину несреће и сву свирепост једног удеса“. „У ноћи 20. и 21. око једног часа, извјештава […]

Има неке горке ироније у томе што се Александар Вучић састаје са Хашимом Тачијем у Паризу баш 11. новембра, на стогодишњицу од краја Првој светског рата, да се договарају о „разграничењу”. Док је Александар Карађорђевић пре сто година утврђивао са савезницима границе нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (која је проглашена 1. децембра), сто […]

Најава мађарског премијера Виктора Орбана, средином овог месеца, у румунској бањи Тушанду, насељеној Секељима који говоре мађарски, на редовном летњем окупљању припадника његове владајуће партије Фидес, о могућем формирању „нове политичке и економске уније“ у Југоисточној Европи, прошао је без значајнијег одјека на континенту, и у региону. Ова изјава визионара из Будимпеште, по свему судећи, […]

Први југословенски краљ Александар Карађорђевић имао је преко груди истетовираног крунисаног орла. Изглед ове птице био је сличан германским хералдичким мотивима са пруских племићке грбове, али није био идентичан. Тетоважа краља Александра приказивала је једноглавог орла широко раширених крила, са мачем у једном и шаром у другој канџи. Изнад орла налазила се круна налик оној […]

Када су ужаси Првог светског рата почели полако да бледе и када је створена Краљевина СХС, Александар Карађорђевић већ је био „стари момак“ – имао је 34 године и од 1921. био је краљ, али без краљице. Зато је ствар његове женидбе убрзо постала не само лична ствар младог монарха, већ и озбиљно државно питање. […]

У ХРАМУ Христовог Васкрсења у Подгорици 24. децембра је представљена књига умировљеног Епископа захумско-херцеговачког г. Атанасија (Јевтића) „Од Косова до Јадовна“. О књизи су, поред аутора, говорили и Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и протојереј-ставрофор Велибор Џомић. Они сматрају да није нимало чудно што ова књига за 30 година доживљава девет издања, будући да […]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ БЕОГРАД, 14. децембар 2017 – Градски одбор Београд Удружења Краљевина Србија упутио је писмену иницијативу Скупштини града Београда – Комисији за споменике и називе тргова и улица, за подизање споменика Њ.В. Краљу Петру I и Њ.В. витешком Краљу Александру I Карађорђевићу. Година која је пред нама, биће у духу обележавања стогодишњице завршетка […]

Међу радовима Арчибалда Рајса о Србији и Србима може се наћи, додуше не тако лако, и један текст о краљу Александру Првом Карађорђевићу – убијеном на данашњи дан 1934. у Марсељу. Текст је првобитно објављен у књизи „Наш највећи краљ“ која је била забрањена за време комунизма, па је и данас ретка, а на овај […]

Политичка позадина атентата на југословенског суверена, 9. октобра 1934. године, остала је велика непознаница. Интерес европских сила да се не инсистира на откривању ко је стварно био организатор овог крвавог догађаја, у контексту распореда снага с почетка тридесетих година прошлог века, може бити лако схваћен и објашњен. Међутим, нејасно је и необјашњиво зашто су поједини […]

Увек када нам се пружи прилика морамо да се сетимо, говоримо или пишемо о онима који су нам омогућили да можемо да ходамо усправно. Оним синовима Србије који су нам очували Отаџбину.

Зашто су краљу Александру Првом Карађорђевићу сметали остаци града који Евлија Челебија помиње као једно од шест најзначајнијих утврђења у Србији, а археолози тврде да су се људи на овом локалитету бавили рударством још пре 4.000 година? Други народи поштују своју историју и средњовековне градове чувају као велике светиње. Одговора нема и та мистерија никад није разјашњена.

Занимљива је прича да је Тито чак и у овој сали демонстрирао моћ гостима, у смислу “зна се ко је газда”.

Само овај догађај је довољан да ослика тужну судбину Срба католика Далмације којих је још уочи 2. свјетског рата било на десетине хиљада.

Пре 96 година, 1. децембра 1918. године проглашена је прва заједничка држава Јужних Словена – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Стварање нове државе у палати Крсмановић на Теразијама у Београду прогласио је регент Александар Карађорђевић, који је 1921. постао краљ.

У тренутку када је сматрано да Балкан, поготово Београд, има енергију да разреши тешке проблеме Европе и света, 9. октобра 1934. убијен је краљ Александар Карађорђевић