Подешавања / Settings

Драгутин Т. Димитријевић Апис (Београд, 18. август 1876 — Солун, 26. јун 1917) био је официр и обавештајац у Краљевини Србији. Био је један од учесника завере официра која је извршила Мајски преврат 1903. године, којим је свргнут и убијен краљ Александар Обреновић са супругом краљицом Драгом, а доведен на престо краљ Петар И Карађорђевић. […]

Цитираћу сир Арчибалда Рајса о Николи Пашићу: „… А Пашићево окружење?! Људи сиромашна духа, али корумпирани. Профитери и мутиводе којима је дозвољавао да се богате под условом да служе његовим интересима.“ Пашић је само за време Првог светског рата покрао 600 милиона из буџета. Његов син Рада је збрисао, из земље, са свим парама, након […]

Између два светска рата у Србији Раде Пашић, син јединац Николе Пашића, био је уплетен у највише корупционашких афера на штету државе и народа. „Комбинације је завршавао”, речено језиком данашње финансијске елите, захваљујући свом оцу Николи Пашићу, који је био више него благонаклон свом јединцу, а многи верују да га је управо тајкун Никола усмеравао […]

У данашњој Србији, како међу историчарима, тако и међу политичарима, као и уопште у јавности, врло је раширено мишљење да је Југославија за Србе била грешка. То јест, да су Срби погрешили, и то фатално, што су уочи, током и после Првог светског рата устрајали на Југославији. Родоначелник те тезе био је Добрица Ћосић, а […]

Живот шпијуна је одвајкада интригирао обичног човека. Тајновитост, мистерије, опасност и опсена људи од којих добијају поверљиве информације, саставни су део шпијунског посла. А то подразумева интелигенцију, лукавство, чврстину и многе друге вештине, па због тога не изненађује што их обичан народ врло често доживљава као надљуде. Стварни живот великих шпијуна заправо је много занимљивији […]

Историчар балканолог из Брна Вацлав Штјепанек (на слици доле) нашао је недавно у архиви аустријског Министарства спољних послова, докумнет с краја 1912. о досад потпуно непознатој мировној понуди Бечу тадашњег председника Владе Србије Николе Пашића. Аустроугарској је „национални Баја“ прагматски предлагао да се, ради потврде престижа Хабзбуршке монархије, то учини ако треба и јавно у […]

КРАЈ лета 1917. године. Савезничке јединице на Солунском фронту кренуле су у општу офанзиву. Српска војска решена да отвори „капију слободе“ води тешке и крваве борбе, да би после више од годину дана закорачила на своју груду. Животи више нису важни – освајање Кајмакчалана платиће се огромним жртвама – погинуло је 4.438 српских војника и […]

Убрзо након Сарајевског атентата Аустроугарска је Србији упутила ноту у којој се наводи шта држава треба да уради у истрази поводом атентата у Сарајеву. Документ је предат 23. јула 1914. а Србија је имала 48 сати да преда одговор. Иако је историја показала да се аустроугарски цар Франц Јозеф још пре атентата у Сарајеву спремао […]

НА КРАЈУ године која је пред нама навршиће се тачно сто лета од формирања државе која је седам деценија функционисала, с малим прекидом у току Другог светског рата, најпре као Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а потом као Југославија. Њен настанак, у зависности од политичких, идеолошких, националистичких, монархистичких и иних околности, био је разнолико тумачен […]

Југословенска идеја потекла из Хрватске Историчаре и филозофе историје забрињава фалсификовање историјских истина и редуковано представљање историје, у којем се мотиви за стварање Југославије увек или избацују из наратива или гурају дубоко на маргину. Југославија је настала као тежња народа словенског југа да остваре слободу у независном политичком уређењу, а све остало јесу погрешне интерпретације […]

Поводом стогодишњице настанка Југославије, која се обележава ове године, на хрватском порталу ,,Јутарњи лист“ објављен је текст познатог новинара и познаваоца савремене историје Дарка Худелиста, у коме се он осврнуо на догађаје током и после Првог светског рата, који су довели до стварања краљевине Југославије. Текст Дарка Худелиста преносимо у целости: Верујем да је многе […]

Фебруарска револуција, чију стогодишњицу Русија обележава ове године, дуго је била у сенци своје млађе сестре, Октобарске, која се догодила исте 1917. године, неколико месеци касније. Октобарска револуција или, како ју је назвао највећи амерички новинар тога времена Џон Рид, „десет дана који су потресли свет“, заиста је имала велики утицај на развој савременог друштва, међутим, руски […]

Овај дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Радикалне странке, био је творац бројих необичних дефиниција и главни лик многих анегдота тог периода. Једна од њих говори о новинарима који су пресрели Николу Пашића и питали га шта је за њега политика. „Знаш шта је политика? То ти […]

Ових дана обележава се деведесет година од смрти једног од највећих српских политичара и државника, дугогодишњег председника владе Краљевине Србије и Краљевине СХС и оснивача Народне радикалне странке Николе Пашића. Многа његова дела су слављена а многа оспоравана у зависности од потоње епохе и политичког става критичара али се његова величина није никада доводила у […]

НОВИ САД – На данашњи дан 1926. године умро је српски државник Никола Пашић, један од оснивача Радикалне странке 1881. и њен вођа, творац Видовданског устава 1921. првог устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Као студент политехникума у Цириху, Швајцарска, пришао је социјалистима и прихватио идеје Светозара Марковића, и његових руских узора. По повратку у […]

III Запис Милоша Ристића (Д11-124) Београд, 13. XII 1951. „Божин и историчар М. Ч. нашли су се на Славији. Ту у близини је кућа др Васе И. Јовановића, бившег адвоката. У ово ново време, комунистичко, социјалистичко, Васа није имао пензију. Ожењен је Белгијанком, она има кућу у Бриселу и живе од новца који добију од […]

Историја српских избора – од оних првих, одржаних по одредбама Тројичког устава, донетог у Крагујевцу 1869. године, па до скорашњих дана – историја је изборних махинација, полицијског терора, хапшења, убистава, фалсификата, непринципијелних коалиција, демагогије, медијских блокада… Свака сличност, па и најмања, са савременом политичком сценом није ни мало случајна.

„Срби јесу мали народ, али већег између Беча и Цариграда немамо“ – говорио је Никола Пашић, један од највећих српских државника и председник владе у најбурнијим и најсудбоноснијим данима кроз које је Србија прошла уочи, за време и после Великог рата.

Никола Пашић тестаментом 1926. оставио у сефу Народне банке 1.600.000 тадашњих долара да се у Београду подигне споменик руском цару, спасиоцу Србије

Пашић упозорио да нема споразума без добре воље краља Николе. Договор о унији подразумевао очување две династије