Прочитај ми чланак

„Нестручно и бахато“: Зашто су поплаве однеле два моста

0

Нестручно, неодговорно и бахато. Овим речима Данијел Дашић, инжењер грађевине, сумира последице тренутних поплава у Србији које су по ко зна који пут показале да на наплату долази то што држава није извукла никакве поуке из великих поплава 2014. и 2016. године и предузела превентивне мере како би се смањило оштећење инфраструктуре и објеката.

Коментаришући рушење два моста, на реконструисаној деоници Ибарске магистрале у Адранима код Краљева и старог моста у Мрчајевцима, Дашић напомиње да „у грађевини не постоји нешто што је старо и самим тим лоше, и нешто што је ново, већ је ствар до одржавања“.

FOTO: RTS/printscreen

– Држава је основала при Влади канцеларију (садашње Министарство за јавна улагања прим. аут.) која треба да се бави инвестицијама, реконструкцијом, обновом земље, поготово после поплава 2014. и 2016, које су се понављале сваких неколико година. Међутим, та специјализована канцеларија у коју се сливају милиони динара је служила свему, само не својој сврси – сматра Дашић.

Коментаришући оштећење деонице на Ибарској магистрали, он каже да очигледно припремни радови заштите самог моста нису добро урађени и да је, како се види на снимцима, вода оштетила део потпорног зида, направила себи пут и однела асфалт. Сам мост се није срушио, али јесте приступни део мосту.

– С друге стране, стари мост у Мрчајевцима је преживео барем 50 или 60 година, али свака конструкција траје онолико дуго колико се одржава. Тако да се у суштини све може објаснити у три кратке речи: нестручно, неодговорно и бахато. Нажалост, у медицини и грађевини није пожељно куповати дипломе из очигледних разлога. Директор „Србијавода“ можда има диплому, али спада у ред неодговорних људи који знају шта ће да се деси, али не предузимају никакве радње. И, наравно, имамо читаву политичку врхушку која се понаша бахато, јер сматра да све се може опрати, очиштити и продати народу уз добру медијску кампању – коментарише Дашић.

У прилог томе наводи и пример који се десио у Нишу где је ископан насип за заштиту од поплава да би био постављен енергетски кабл.

– Усред највиших водостаја, рекордних падавина и најављених киша, неко је био, да цитирам председника, „комплетни идиот“ да ископа цео насип у дужини од 50 метара и потпуно га изравна, уз обавезу да ће све да врати у првобитно стање, незнајући да то уопште није могуће, јер су насипи специјалне конструкције које се раде на посебан начин – истиче саговорник Данаса.

Осврћући се на изјаву директора ЈП „Србијаводе“ Горана Пузовића који тврди да овај поплавни талас није могао да се спречи зато што је у питању екстремна количина падавина, Дашић каже да је Републички хидрометеоролошки завод последњих месец дана „звонио на сва звона“ да ћемо имати рекордне количине падавина.

– Имали смо црвене метео аларме… Не знам да ли надлежни из „Србијавода“ гледају телевизор и слушају вести, али кад се најаве кише тад се изводи сва механизација, тада се сређују водотокови, припремају се да нема закрчења, ојачавају се бедеми. Сада је касно јер је блато и не могу чак ни машине са гусеницама да уђу тамо где је пре падавина могло – каже Дашић.

Професор Шумарског факултета Ратко Ристић истиче да је за превенцију поплава годишње потребно издвојити 60 до 80 милиона евра, те да би с тим парама ризик од поплава био редукован за 60 до 70 процената.

Он је изнео податак да Србија има око 11. 500 бујичних водотокова, а највећи део је концентрисан јужно од Саве и Дунава.

– Имамо и нека мања изолована бујична подручја на простору Војводине, али практично сви речни системи и подсистеми Колубаре, Дрине, Лима, Јужне, Западне и Велике Мораве имају огроман број такозваних бујичних сливова – каже Ристић напомињући да је неопходно радити на превенцији бујичних поплава, односно уклонити све што те поплаве генерише, јер онда када се јаве због брзине појаве, интензиитета и велике деструктивне енергије, не може много да се учини.

Ристић каже да су бујичне поплаве најчешћа природна катастрофа на поменутим деловима наше територије и подсећа да је у последњих 60 година погинуло више од 130 људи, а да је материјална штета већа од 14 милијарди евра.

– Ако на нагибима у брдско-планинским сливовима имамо квалитетне шумске екоистеме, односно квалитетан вегетациони покривач са очуваним земљиштем испод њега, највећи део падавина се задржи на самој зеленој маси биљака или се инфилтирира у земљиште тих шумских подручја. Ако, на пример, у квалитетној буковој јеловој шуми на подручју Гоча падне и 150 литара кише по метру квадратном, неће се десити готово ништа, јер ће све бити задржано и упијено. А на неком другом подучју где су шуме девастиране и где су деградирана земљишта, доћи ће до појаве интензивних бујичних поплава – појашњава Ристић.

Он каже да су у руралним деловима брдско-планинских подручја чести генератори поплава и такозвани шумски (земљани) путеви, који су на великом нагибу и где нема евакуационих органа за спровођење воде, па током појаве великих количина падавина они практично постају путање којима долази до сливања воде и изношења великих количина ерозионог материјала.

Када је реч о мерама које треба предузети да би дошло до минимизирања негативних ефеката појаве бујичних поплава, Ристић каже да на најкритичнијим сливовима треба много пажљивије планирати сечу шуме.

– Ако су шуме искасапљене, ако је простор углавном урбанизован, највећи део воде врши ерозију земљишта и повлачи огромну количину земљаног каменог материјала. Зато су ове бујице браон боје – казао је Ристић.