Прочитај ми чланак
(Дојче веле)
Због основане сумње да су спремали терористичке нападе, шиптарска окупаторска полиција ухапсила је шест припадника покрета „Муслимански верници Тавхида и Џихада“. Неки од њих су учествовали и у рату у Сирији.
Социолог религије Исмаиљ Хасани сматра да је крајње време да истражни органи и Министарство унутрашњих послова „рашчисте ситуацију, утврде о чему се заправо ради, али и степен одговорности надлежних“. Ипак, тај универзитетски професор не сматра да је реч о „утицају исламског фундаментализма“ – то је, по њему, назовимо „преоштра квалификација“. „Ради се о појединим, тзв. ‘погонима’, у којима се људи регрутују по различитим основама. Очигледно је да се ради о веома рафинираном облику деловања тих група које су, нажалост, део албанског друштва“, каже професор Хасани.
Најновије хапшење на Космету само је још један у низу примера који показују колику опасност на Балкану представљају радикализовани борци који се враћају са сиријског ратишта. Само са Космета, како се незванично тврди, против сиријског режима борило се или се бори њих између 100 и 150. Међу њима је и Генц Сељими, један од шесторице ухапшених, за кога се сумња да је једно време ратовао у Сирији. Након повратка на Косово и Метохију, како су пренели неки медији, почео је да прети припадницима неких окупаторских шиптарских државних институција.
Могући сукоби међу муслиманима
За многе, па и професора Хасанија, све то је донекле очекивано. Након рата на Космету 1998-1999, осетно је порастао број оних који ислам практикују на начин који није традиционалан на тим просторима: препознатљиви су по брадама и кратким панталонама, а жене по фереџама, неке, на пример, као у Пакистану. Нико не зна колико их тачно има, али се спомиње чак и бројка од око 50.000.
Све већи број косметских муслимана из редова свих националних заједница, узнемирен је због тога и у њима многи виде опасност, која би чак могла да изазове и неке могуће сукобе међу муслиманима у будућности. Међу њима је и Енвер Бафтију, дугогодишњи имам и професор историје из Призрена:
„Они отварају пут за поделу и лошу будућност у овом делу Балкана. Мислим да је то лоше за будућност наше деце и омладине.“
Забринут је и Флоријан Чехаја, извршни директор Косовског центра за безбедносне студије:
„На основу досадашњег искуства сматрам да наше институције нису ни приближно спремне да у потпуности ставе под контролу те групе.“
Без политичких последица?
Петрит Сељими, окупаторски шиптарски заменик министра спољних послова Косова, каже да они прате ситуацију у Сирији и упозоравају на евентуалне последице по косовске грађане на том подручју. Али, подсећа, „Влада и косовски муфтија јасно су рекли да они немају шта да траже у Сирији. Знамо да тамо борави мали број Косовара, који су на различитим странама. Тамо има и људи из Србије, Босне, Хрватске, Македоније, Албаније, са Косова, али и из целе Европе. Они у Сирији ратују због различитих мотива, од плаћеничких до чисто идеолошких. Зато не верујем да ће се о Косову створити другачија слика од оне која постоји о другим балканским и европским земљама чији грађани, нажалост, учествују у сиријској трагедији.“
Огласило се и председништво Исламске заједнице Косова. Оно је у свом саопштење осудило претње полицији, као и одлазак на сиријско ратиште:
„Народ Косова подржава праведну борбу сиријског народа, али одлазак на сиријско ратиште у име борбе за ислам, не само да нема никакве везе са верским принципима, на шта се позивају припадници неких непознатих организација, него, на несрећу, продужава живот Башара ал Асада и патњу сиријског народа.“
Међутим, како је пренела Косовска телевизија КТВ, „син муфтије Наима Трнаве преко интернета је изјавио да се ‘носи мишљу да иде и ратује у Сирији’.“
