Стање у цивилном сектору у Србији није сјајно, не само зато што има око 18.000 организација, већ зато што су средства из иностранства углавном престала да стижу, а држава је у беспарици.

Светла тачка је Норвешка која је последњих година повећала донације за развој локалних пројеката, кроз сарадњу са општинама и невладиним организацијама, и очекује се да ће ове године помоћ цивилном сектору у Србији достићи четири милиона евра.

Приоритети ове помоћи су пројекти везани за људска права и недискриминацију, укључивање мањина и рањивих сексуалних група у свакодневни живот друштва, борбу против кдискриминације.

У Србији цивилно друштво још нема улогу какву има у Европи. А колико је важна та улога објаснио је Венсан Дежер, шеф делегације ЕУ у Србији, на презентацији конкурса у оквиру програма Јачање организација цивилног друштва у Србији.

„Цивилно друштво треба да има улогу у процесу доношења одлука, изради нацрта закона, али и да контролише да ли се усвојени закони у пракси спроводе, што често није случај”.

Он је указао и на потребу за дебатом „која је нужна за напредак друштва, чак и када се ради о комплексним питањима, као што је насиље у спорту или хомосексуалност, а цивилно друштво и ту има важну улогу”.

 

Дубравка Велат, извршни директор Грађанских иницијатива, каже да ће средства која НВО добију од Норвешке, других држава или Србије помоћи одређеним организацијама, али неће променити целокупни цивилни сектор.

Она подсећа да су НВО већ доста урадиле и да између осталог не би било 5. октобра да није било цивилног друштва које је деведесетих година прошлог века ишло по Србији. „У овом политичком контексту не видим обећавајућу перспективу јер су поруке конфузне али увек верујем у цивилно друштво.

Држава не треба превише да се меша, али је формирањем Канцеларије за цивилни сектор направила велики корак. Сада би било значајно да се у пореском делу промене прописи, како би они који дају новац цивилном сектору били ослобођени пореза”, казала је Дубравка Велат.

„У Србији од око 18.000 НВО њих око 300 могу да црпе средства. Цивилни сектор има капацитет да ради социјалу, али у центрима за социјални рад то не признају јер на локалном нивоу немају подзаконска акта или уредбе којима би се то регулисало. Ако НВО на пример отвара сигурну кућу требало би да има приступ средствима, као и центар за социјални рад. Иначе ће доћи у ситуацију да затвори сигурну кућу као што се то догодило са четири СОС телефона јер није било новца.

Цивилни сектор може да помогне и у здравству, али такође мора да се донесе сет закона како би могло да се рачуна на сталан прилив средстава”, додала је Дубравка Велат.

 

Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије, казала је да разматрање стања у цивилном друштву у Србији подразумева јасније дефинисање шта се под тим појмом подразумева, а затим и зашто је његов значај битан за успостављање демократских тековина модерног, хуманог и отвореног друштва.

„Нажалост, у Србији 2012. године уместо овога о већини организација цивилног друштва се, махом, и даље говори као антипатриотама и мрзитељима земље за велике и неконтролисане паре. А цивилно друштво чине сви од спортских асоцијација, преко цркава и удружења ловаца, организација које реализују јавна овлашћења која им даје држава пре свега у области социјалне заштите и инклузије до организација које се баве заштитом људских права и промоцијом демократије”, додала је Јелена Милић.

У Србији финансијски извештај држави подноси око 18.000 организација од којих око 5.000 тврди да нису имале обртна средства у последњих неколико година. Ово су подаци на основу истраживања самих организација и Агенције за привредне регистре.

Процењује се да је у цивилном друштву запослено око 6.500 људи (више него у „Фијату”), али је број оних који, на овај или онај начин, зарађују од цивилног сектора много већи. То су спољни сарадници, аутори, експерти, преводиоци, рачуновође, компјутерски стручњаци…

Поред појединаца корист од рада цивилног друштва имају и државни и приватни сектор који или наплаћују порезе или изнајмљују просторије и пружају друге услуге. Према подацима Агенције за привредне регистре цивилни сектор је прошле године имао промет од око 209.000.000 евра.

 

То су средства чије је трошење врло јавно, контролисано и од стране донатора и државе. Код нас је мало познато да у Украјини, Румунији и Пољској у цивилном друштву ради око један одсто радно способног становништва, у Мађарској и Чешкој око два одсто, у Француској пет, у Немачкој шест и у Канади осам одсто. А код нас се реторика против цивилног друштва појачала после промене власти на изборима.

„Ово се посебно односи на организације које се баве демократијом и људским правима, које заговарају принципе поделе власти и секуларног устројства државе”, навела је Јелена Милић.

Ознаке: 18 000 организација НВО, донације из ЕУ, ЕУ и Србија, НВО, СОС телефони, стране донације, цивилно друштво