Сваки рат у прошлом веку Србији је оставио неексплодиране мине и бомбе, које прете и данас. На чак 12 локација у Сави и Дунаву налазе се авионске бомбе и ракете из 1999. године, а 600 хектара државне територије и данас је засуто касетним пројектилима. Редовно се открива муниција из борби 1914-1918, а на 150 локација вребају бомбе из Другог светског рата.

Ратни сувенири откривају се у готово свим крајевима државе, где прете животима грађана, али и ометају саобраћај. Колико проблем заосталих мина и бомби може да буде велики опоменуле су нас прошлогодишње поплаве, које су запретиле да велику количину муниције из БиХ и Хрватске донесу у Србију.

Велики ризик за безбедност саобраћаја праве заостале мине и авионске бомбе у речним токовима. Према подацима Центра за разминирање, који се годинама бави лоцирањем притајених убица и прикупљањем средстава за њихово уклањање, наводе да се под водом налази велика количина бомби из различитих периода.

– Неексплодиране авионске бомбе и ракете налазе се код мостова Богојево – Ердут и Бачка Паланка – Илок – каже Бранислав Јовановић, директор Центра. 

РУСИ ЧИСТЕ ПАРАЋИН

Чланови Руско-српског одреда за хуманитарно разминирање „Емерком деминг“ радиће на разминирању Карађорђевог брда код Параћина и ове године. Реч је о пројекту „Параћин 7“ и површини од 577.000 квадратних метара око магазина муниције Војске Србије, у којима се догодила експлозија 19. октобра 2006. године.

– У Новом Саду лоциране су узводно од моста „Слобода“, али и низводно од железничког моста. Пројектили се налазе у Луци Панчево, код далековода Ритопек – Иваново и у близини моста Смедерево – Ковин. Ситуација је иста и у Прахову, Шапцу, код обреновачке термоелектране и у близини фабрике у Баричу. Сумњамо да се у Сави, на подручју села Јамен, налазе импровизоване минске направе заостале из периода сукоба 1991-1995. године.

У току агресије на СР Југославију, НАТО је касетне мине бацио на више стотина локација у 16 општина у Србији, не рачунајући Косово и Метохију. Жутим убицама засути су Ниш, Краљево, Брус, Бујановац, Прешево, Куршумлија, Рашка, Гаџин Хан, Тутин, Сјеница, Чачак, Владимирци, Кнић, Стара Пазова и Сопот.

Упркос траговима рата, деминери су прошле године очистили 220 хектара земљишта, од чега највише у околини Гаџиног Хана, Ниша и Старе Пазове. Разминирана је површина од 27 хектара код Бујановца и 43 хектра у општинама Пећинци и Чачак. Уништење више од 2.000 комада касетне муниције, бомби и противпешадијских мина финансирано је од донација Руске Федерације и САД. Касетна муниција налази се још на око 600 хектара, а до сада је очишћена са укупне површине од 1.100 хектара.

– Завршено је извиђање 2.000 хектара терена за који се сумњало да је загађен убојним средствима на подручју Старе Пазове, Гаџиног Хана, Кнића, Ниша, Сјенице, Тутина, Бујановца, Прешева, Шида, Краљева, Рашке, Врњачке Бање и Параћина – наводи Јовановић.

Разминирање је скуп посао, који се углавном финанасира од страних донација. Поређења ради, демонтирање само једног авионског пројектила може да кошта и 250.000 евра. Прилив новца последњих година је смањен, а Србији се у свету често замера да не издваја довољно из свог буџета за уклањање заосталих бомби и мина. Пример за то је Немачка, која је заузела став да ће пројекте за разминирање у Србији помоћи тек када Србија у њима буде учествовала са макар 10 одсто од вредности донације коју даје ова држава.

„ДУНАВСКИ ВИЛЕЊАК“

Дунав је од српских река највише угрожен од неексплодираних бомби из ратне прошлости. На излазу из Ђердапске клисуре у близини Прахова, 1944. године потопљени су ратни бродови Немачке, који су учествовали у операцији „Дунавски вилењак“. Рониоци су 2006. године извидели ову локацију и утврдили да су потопљена 23 брода, а да су четири пловила и данас наоружана противбродским минама. Потопљена флота Трећег рајха налази се на релативно малој дубини и отежава пловидбу бродова овим делом Дунава.

(Вечерње новости)

Ознаке: локације, НАТО бомбардовање, неексплодиране бомбе