Прочитај ми чланак
Да ли неколико јануарских рекорда у српским породилиштима наговештава нови ”бејби-бум” у нашој земљи? Рано је за ивзођење закључака. Годишње се рађало мање од 70.000 малишана.
Прошле године је “Вишеградска” имала 150-200 порођаја више у односу на 2011
Зa само један дан, током прошле недеље, у Београду је рођено 67 беба, што је проглашено за нови престонички рекорд. Претходни рекорд био је само седмицу пре тога, када су за 24 сата рођене 63 бебе. Почетком фебруара с лепим вестима огласило се и прокупачко породилиште, где су у јануару рођена 82 малишана. Био је то позитиван шок, јер се у Топлици месечно рађа педесетак беба.
Намање беба последњих година рођено је у Пиротском округу (око 600 годишње). Мање од 1.000 за годину дана рађа се и у Топличком округу (око 700), Зајечарском (око 800) и Борском (око 900). Највише малишана роди се у београдским клиникама (око 18.000), и то не само зато што је у питању највећи град, већ и зато што ту долази све више жена којима је урађена вантелесна оплодња или су старије труднице, па су трудноће високоризичне и потребна им је посебна нега.
– То нас радује, али генерално, узорак је сувише мали да бисмо изводили било какве закључке.
– Ако се тако настави, можемо се надати повратку у срећна стара времена, када се рађало и по 1.000 малишана годишње – каже портпарол прокупачке болнице Јелена Пантовић.
Све ово пробудило је наду да би Србија баш у овој години могла да преокрене црну статистику и после више година силазног тренда, коначно подигне наталитет. А понадали су се и они који све посматрају као весник економског опоравка, јер се показало да се после сваке кризе рађа више беба. Демографи су, ипак, сумњичави.
– Сваке године у нашој земљи је све мање живорођених беба, и тај број је пао испод 70.000. Поређења ради, током седамдесетих премашивао је 100.000 – каже Иван Маринковић, из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, који додаје да благих осцилација на годишњем нивоу има, али бројке не прелазе 1.500 до 2.000, у плусу или минусу.
Благи скокови се региструју после сваке веће кризе. То се, рецимо, десило 2001. и 2002, када су се људи опустили након ратова деведесетих, али се и повећао број интерно расељених са Косова. Благи пораст био је и 2009, непосредно пре него што је код нас почела економска криза.
Рационално објашњење за већи број овогодишњих јануарских беба у Београду не постоји, сматра др Зоран Вилендечић, гинеколог-акушер у Клиници за гинекологију и акушерство КЦС:
>Можда је тих дана било више порођаја код нас, а мање у другим местима у Србији.
Просечно се у нашој установи роди око 20 беба за 24 сата.
Прошле године је “Вишеградска” имала 150-200 порођаја више у односу на 2011, а да ли ће се показати да је тако и на нивоу целе Србије, знаће се тек 30. јуна, када Републички завод за статистику објави податке за прошлу годину.
Др Спасо Анђелић, гинеколог-акушер, начелник Одељења дневне болнице ГАК Народни фронт, каже да је овогодишња статистика иста као и прошлог јануара.
– Некад има више беба, некад мање, то су дневне осцилације. У јануару је било 577 и када се то помножи са 12 месеци, добијамо исти број новорођенчади као и сваке године.
Чак немамо повећање на годишњем нивоу ни од две-три хиљаде, што би био раст од само пет одсто.
(Новости)
