Прочитај ми чланак
У неким породилиштима у Србији ове године заплакаће највише нових беба у последње две деценије. Иако се чини да коначно акушери у Србији имају више посла, овај оптимизам тренутно важи само за највећа породилишта у Србији.
Дводеценијски максимум порођаја осим Београда, Новог Сада, Крагујевца достигнут је и у Прокупљу, али у породилишту у Нишу најављују да ће до краја забележити 300 порођаја мање него лане.
– Раст наталитета у већим градовима маскира укупну демографску слику у Србији – каже за „Новости“ др Амира Фазлагић, гинеколог и директорка пројекта „Кораци за здраву трудноћу“. – Ако упоредимо да је 2006. године у Србији било 75.000 порођаја, а 2012. године 65.000, јасно је да се рађа мање беба. С просечном старошћу нације од 44 године и сталним померањем границе рађања првог детета, расте и број оних који имају проблема са плодношћу. Данас сваки седми, у Београду и сваки пети, лечи се од инфертилитета. Зато нам предстоји дуга борба за здраву трудноћу и пораст броја беба.
Иако је укупна слика суморна, неки градови, попут Београда и Новог Сада, доживљавају прави „бејби бум“. У главном граду 2000. године породиле су се 14.324 жене, док је 2012. та цифра стигла на 20.109, а ове ће, по свему судећи, бити и већа. Али оно што „срећу квари“ је мишљење демографа да је пораст природног прираштаја у овим градовима у ствари последица миграције становништва из мањих места.
Процена је да се само у главни град сваке године слије око 40.000 младих људи. Како је већина њих у репродуктивном добу, пораст наталитета је донекле вештачки, нарочито имајући у виду да се у Београду рецимо порађају и жене из целе Србије.
Иако се најчешће упире прст у кризу и немаштину као главне кривце за пад наталитета, то не објашњава зашто сиромашне општине, са просеком од три детета по брачном пару, ваде просек.
И друштва са далеко бољим финансијским условима кубуре са бројем новорођених беба. Са тим се слаже и Татјана Фиревски-Јовановић, психолог и психотерапеут.
– Када доносе одлуку о рађању првог детета, парови се најчешће не руководе искључиво финансијама – каже саговорница „Новости“. – Али их узимају у обзир када размишљају о другом и сваком наредном детету.
ОСЛЕ НЕКОЛИКО ГОДИНА У ПИРОТУ КОНАЧНО ВЕЋИ БРОЈ НОВОРОЂЕНЧАДИ
ДОБРА ВЕСТ СА ЈУГА СРБИЈЕ
ОВЕ године у пиротском породилишту било је више порођаја, а самим тим и беба, у односу на лањску годину. Охрабрује и то да је од 1. јануара до 1. децембра ове године било мање прекида трудноће у односу на претходни период.
– Од почетка године имали смо 552 порођаја, што је за 21 више у односу на исти период прошле године, што је за нас охрабрујући податак, ако се има у виду вишегодишњи тренд смањивања броја новорођенчади – каже др Сава Ранчић, начелник Гинеколошко-акушерског одељења у пиротској Општој болници.
Разлози оваквом тренду су општепознати: криза, незапосленост, миграције са југа на север. У локалној власти у Пироту кажу да су последњих година на разне начине стимулисали рађање деце и верују да последњи подаци нису само статистика, већ да су последица конкретних потеза.
– Сходно постојећим одлукама општина даје додатак од 8.000 динара за свако прворођено дете. Овај додатак тренутно користи око 240 породица.
Незапослене мајке, њих око 200, такође добијају своју принадлежност од 2.500 динара у периоду од 12 месеци.
Близу 550 породица добија по 3.000 динара за треће дете до навршетка 18 година – напомиње Надица Адамовић, шеф Одсека за бригу о децу.
Ту су још и мере као што је бесплатан боравак у вртићима за свако треће дете, бесплатна ужина и уџбеници.
Један од последњих подстицаја је и предстојеће отварање такозваног „кол“ центра за труднице, породиље и младе мајке, које ће телефоном моћи да затраже савет стручњака током 24 часа. У том центру радиће шесторо лекара, а новац је обезбеђен за првих осам месеци рада.
(Новости)
