Прочитај ми чланак
Најновији рок за завршетак Коридора 10 је крај 2016. Како поверовати да је и коначан? Милутин Мркоњић је 2008. „заложио” функцију министра инфраструктуре ако тај аутопут не буде готов за две и по године. На тој функцији је ипак преживео две владе и остао до прошле године, а како се обећани рок приближавао тако се датум завршетка одгађао најпре за 2012. годину, а потом за 2014. годину.
Озбиљност намере, да новог померања рокова неће бити, предузеће „Коридори Србије” доказују констатацијом да се ужурбано гради на скоро свим градилиштима јужног и источног крака те да је Србија тренутно највеће путарско градилиште у региону на коме ради око три хиљаде радника. Додатни доказ је да ће ове године бити завршено 67 километара аутопута, премда им је план био чак 50.
Они наводе да су сви уговори закључени и радови отворени дуж целе трасе источног коридора од Ниша ка Димитровграду. Радови према њиховој оцени напредују задовољавајућом динамиком. До краја ове грађевинске сезоне очекују асфалтирање деонице Црвена Река – Чифлик, што за њих значи 12,6 нових километара под асфалтом.
– Од пет тунела на овој деоници недавно је пробијен четврти по реду. Преостало је пробијање петог тунела Сопот, који се ради у отвореном ископу – наводе у „Коридорима”.
Заборављају или избегавају да кажу да је грчка фирма „Актор” имала уговорену обавезу да ову деоницу заврши до 2. априла прошле године. Иако „Коридори” наводе и да напредује и градња тунела Бранцарево, рок и за његов завршетак је премашен. Уговорено је било да деоница Просек – Црвена Река на којој се тај тунел налази буде готова до 5. марта ове године.
„Коридори” тврде и да је коначно превазиђен проблем са аустријском „Алпином”, која је најпре прилично каснила на изградњи дела аутопута од Пирота до Димитровграда и обилазнице око тог града, а потом банкротирала,јер је нови извођач радова уведен у посао.
– За преостале радове на овим деоницама склопљени су уговори са компанијом „Tреј груп холдинг”из Бугарске. Можемо да кажемо да је банкрот „Алпине” на глобалном нивоу свакако успорио завршетак конкретних деоница, али коначан рок у сваком случају неће бити пробијен. Нови извођач има рок да ове две деонице заврши 29. јула и 4. октобра 2015. године – кажу у „Коридорима Србије”.
У Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре кажу да има деоница на којима се добро ради као што је тунел Прогон код Димитровграда који ће бити готов до октобра. „Имамо проблема на деоници Просек–Црвена Река коју гради грчка фирма ’Актор’, а постоји могућност да ће их бити и на обилазници око Димитровграда чију изградњу је од аустријске ’Алпине’, која је банкротирала, преузелабугарска фирма ’Треј’.Бугарски партнер још није доставио динамику радова нити је дао банкарске гаранције”, кажу у министарству.
Када је реч о јужном краку Коридора 10 у ресорном министарство као проблем виде нерешене проблеме са експропријацијом и недовољним ангажовања појединих извођача. „Коридори Србије” нису одговорили на наше питање ко им од извођача прави проблеме.
Кажу да се ради на 87 тачака и да су пре месец дана отворили тендер за градњу последње деонице Царичина долина – Владичин Хан. Обећавају да ће грчка „Терна” до краја године завршити 15 километара на потезу Владичин Хан – Доњи Нерадовац, а до краја 2015. године свих 26,3 километра. С тим што је све ово према уговору требало да буде готово до 25. јуна ове године. И за деоницу од Грабовице до Грделице су пробијени рокови. „Терна” је требало да је заврши до 25. јуна ове године.
За део од Српске куће до Левосоја у дужини од осам километара, проблем је финансирање. Грци су преко ХИПЕРБ плана за ову деоницу требали даобезбеде донацију, али су дефинитивно одустали, па сада „Коридори Србије” и влада траже решење како да се обезбеди новац и у току су разговори са потенцијалним кредиторима.
Од грчког новца финансирана је деоница Доњи Нерадовац – Српска кућа. Она је завршена и пуштена у саобраћај прошле године.
До кашњења на свим деоницама углавном је долазило зато што није завршена експропријација или пројекти нису били добри па су морали да се преправљају. Колико се касни најбоље говори податак да је Светска банка хтела да повуче зајам зато што је Србија од 2009. године успела да изгради само 13,35 одсто онога што је ова банка кредитирала. Под притиском су тај проценат у јуну ове године догурали до 40. То су стране фирме умеле да искористе да наплате пенале.
Маријана Авакумовић
(Политика)
