Јасан одговор на питање ко су власници медија у Србији у интересу је јавности, а до њега може да се дође политичком вољом која често не постоји, а од које неретко зависи и хоће ли бити донети закони који би ту област регулисали.
Ово је закључак јуче одржаног округлог стола посвећеног проблему власништва над медијима, а који је у Београду организовала Агенција за борбу против корупције. Повод је недавна полемика не тему чији је дневни лист „Прес”, односно да ли се поред власника „Делта холдинга” Мирослава Мишковића у власничкој структури налази и градоначелник Београда Драган Ђилас.

Драгомир Трнинић, начелник сектора за оперативне послове Агенције за борбу против корупције, приказао је уз помоћ података добијених из Агенције за привредне регистре како се власничка структура у „Пресу” мењала, али је казао да ова институција нема доказе да су у власништву учествовали Мишковић и Ђилас.

– Фирма са Кипра се као један од власника појављује 2009. године и за сада можемо само да претпоставимо да је у власништву Мирослава Мишковића. За то није постојао ниједан писани доказ, све док он сам није објавио да се повлачи из тог листа – казао је Трнинић.

Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије (УНС), изразила је огорчење због тога што Агенција не може да утврди ко се налази у власничкој структури поменутих новина.

– Чињеница да власници крију да су власници у медијима јесте неприродна и говори о лошим намерама. Неморално је, а када је о политичарима реч и непоштено је да неко не признаје да је власник. Медији се овде користе у политичким и пословним обрачунима, а ми не можемо да очекујемо од запослених новинара да буду ти који ће рећи ко се крије из одређених власничких структура – казала је Љиљана Смајловић.

Решење за овакву ситуацију налази се, по њеном мишљењу, у доношењу закона по коjем би будући власник морао да се појави именом и презименом, каже због чега купује одређени медији и каква ће бити даља уређивачка политика.

Од 30 медија, којима се у извештају из 2011. године бавио Савет за борбу против корупције, чак 18 је имало нејасну власничку структуру, подсетио је председник Независног удружења новинара (НУНС) Вукашин Обрадовић.

– Једнако је важно учинити транспарентним и токове новца. На тај начин бисмо могли да закључимо који су извори утицаја на уређивачку политику медија. На пример, дневни лист „Курир” није променио власничку структуру, али је за само неколико месеци променио уређивачку политику. Не знамо ко и како финансира тај, као ни низ других медија који излазе без реклама, тиража и економске цене – рекао је Обрадовић. Додао је да исти документ Савета показује да је држава на маркетиншком тржишту, на коме је годишње у оптицају између 160 и 170 милиона евра, присуствовала са 40 одсто. На тај начин је, сматра Обрадовић, држава контролисала медије.

(Политика)

Ознаке: власници медија, корупција, медији, финансијери