Прочитај ми чланак
Пише: Борис Малагурски
4. новембра 1979. група иранских студената је упала у амбасаду САД-a у Техерану. Многе америчке дипломате су заробљене, свет је осудио упад и криза је трајала месецима. Међутим, оно што су Иранци нашли у амбасади није имало никакве везе са регуларним дипломатским активностима.
Ако данас одете на туру обиласка зграде бивше амбасаде, можете да видите шпијунску опрему коју су Американци користили, звучно изоловане просторије, комадиће папира које су Американци у очају покушавали да униште пре него што масе упадну у зграду… Тада је постало јасно да су амбасаде САД-а, заправо, седишта ЦИА у некој држави и да се ту не ради о неговању пријатељских односа дипломатијом, већ подривању демократије и успостављању подобних режима шпијунажом, уцењивањем, корупцијом и, ако треба, насиљем.
Зато бих господину Кирбију, који ми више личи на шефа ЦИА у Београду него на „амбасадора САД-а“, желео да кажем да Србија више није толико занимљива за Америку, јер имају веће изазове у Украјини и Сирији, а кад нека држава није толико битна за САД, Америка не мари у толикој мери ако се власт промени противно интересима САД-а или се постојећа отргне њиховој контроли. Ово је сада очигледније него раније због поновног успостављања мултицентризма у светској геополитици и не морамо да гледамо даље од наших комшија у Мађарској (који су последњих година отерали ММФ, забранили ГМО, национализовали приватне пензионе фондове, оштро притискају стране банке и корпорације, итд.) за пример.
Ситуација у Техерану 1979. је показала да је народ непредвив кад се гурне преко ивице издржљивости. Прво су САД свргнуле демократски изабраног Мохамада Мосадега, поставиле подобног Шаха и то је неко време функционисало по вољи САД. Али онда се десила револуција. А добар део бивше америчке амбасаде у Техерану је сада музеј. Можда једног дана посетим такав музеј и у Београду.
Извор: fb.com/b.malagurski
