Прочитај ми чланак
Политички криминал саграђен на три стратешка стуба Мањег зла, корупцији у привреди, политици и правосуђу, почео је да се урушава заједно са идеолошким и организационим крахом Демократске странке.
О димензијама политичког криминала сведоче афере које сустижу једна другу, од којих је последња била 15. Новембра, у Специјалном суду, на суђењу“Стечајној мафији”, на коме су адвокати одбране извели доказе о незаконитој приватизацији“Ц Маркета”.
Наравно да је Суд, оличен у судији Нати Месаровић и тужитељки Загорки Доловац, радије пристао на одлагање наредног рочишта на неодређено време, него да допусти извођење доказа о афери“Ц Маркет” и тако угрози политичке, полицијске и тужилачке кадрове Мирослава Мишковића.
Након што је, у уочљивој журби, трочлано веће судије Душана Војновића одбило све доказне предлоге одбране Горана Кљајевића, Слободана Радуловића и других окривљених у тзв. Процесу „стечајној мафији“, одбрана је тражила од Опште седнице Врховног касационог суда да одлучи о изузећу судије Душана Војновића и председнице Врховног суда судије Нате Месаровић, а од државног већа тужилаца о изузећу, Загорке Доловац, Републичке јавне тужитељке.
Браниоци у свом захтеву тврде да је судији Војновићу продужен мандат противзаконито, те да већ седам година суди у специјалном суду, у најдужем процесу у историји српског правосуђа.
Владимир Хоровиц, бранилац Слободана Радуловића, бившег директора „Ц Маркета“ тражио је да суд изведе доказе из којих се види да пословањем Радуловића и сарадњом са предузећима покојног Мике Брашњевића „Ц Маркету“ није нанета никаква штета, и доказе из којих се види како је у кабинету Војислава Коштунице одлучено да се Мишковићу дозволи преузимање „Ц Маркета“.
И остали браниоци поднели су писмене доказе којима се доказује да су неосновано оптужени.
Адвокати Миљка Живојиновића – Александар Лојпур и Мирослав Шера Тодоровић – бившег стечајног управника „ГП Рад“, тражили су саслушање директора полиције Милорада Вељовића, који је организовао изнуђивање исказа од адвоката Миљка Живојиновића, претњама и уценама против њега и његове породице, а све да би се конструисала организована криминална група, те да би Радуловић био оптужен и тако омогућило преузимање“Ц Маркета”.
Специјалном суду су достављени докази са Вељовићевим и Јочићевим (Драган Јочић, ДСС, бивши министар полиције) потписима о давању налога инспектору СБПОК Ристи Лекићу (данас адвокату у Београду) да заједно са приватним лицем Велимиром Марјановићем оде у Црну Гору и састане се са адвокатом Миљком Живојиновићем.
Овај службени пут је, разуме се, плаћен из буџета.
Суд је одбио и извођење доказа да су полиција и тужилаштво спречили да 1. 000 радника“ГП Рад” преузме фирму „ГП Рад“ заједно са обавезама у износу од 24 милиона еура, и да тако настави са пословањем, те да повериоцима овог грађевинског предузећа није нанета никаква штета, самим тим ни кривично дело, поступањем стечајног управника, адвоката Миљка Живојиновића.
Шта више, нема правног основа ни за покушај извршења кривичног дела, јер потпис стечајног управника нема никакву правну снаге без правноснажног решења суда.
Без обзира на ове чињенице, Тужилаштво је пуних шест година тврдило да је за ГП Рад у стечају настала штета од 550 милиона динара (и то без извршеног вештачења) , да би пре месец дана скратило“најдужу оптужницу у историји српског правосуђа” од 181 стране, за више од 100 страница.
У том новом документу (измењеној оптужници) тужилаштво сада тврди (после шест година) да ГП Рад у стечају није више оштећен за 550 милиона динара, него, опет без икаквог вештачења,“за најмање 100 милиона динара”!
Према сведочењу Милана Бека 12. Септембра 2007. Године (223 – 350 страна транскрипта) у специјалном суду констатовано је да је „Ц маркет“ плаћен држави 29 милиона евра.
У списима предмета постоје докази да је „Ц маркет“ процењен на 325 милиона евра, као и да поседује 145. 000 квадратних метара пословног простора.
Након четири године тај исти трговински ланац (сада под другим именом) продат је за милијарду евра белгијском“Делезу”.
Необјашњиво је зашто судија Душан Војновић одбија да изведе вештачење документације за „Ц маркет“.
На питање адвоката одговорио је: „Документацију смо гледали у електронском облику, а ако хоћете папире, изволите, погледајте их сами у подруму!“
А у подруму зграде специјалног суда, наведена документација је делимично уништена.
По тврђењу одбране Слободана Радуловића, електронска документација се разликује у великој мери у односу на оригиналну документацију, што би се дало лако утврдити простим упоређивањем сачуваног дела оригиналне документације и електронске документације.
Судија Душан Војновић одбија увид у оргинална документа и жели да донесе пресуду којом би се прикрила Мишковићева пљачка, да се осуде невина лица и да се оправда њихово хапшење 2006. Године, као и држање у затвору у трајању од две и по године.
Оптуженима је ускраћено основно право утврђено одредбама члана 138 Законика о кривичном поступку да виде, да се изјасне и да коментаришу доказе.
Судија Душан Војновић лажно приказује да се документација налази на електронским картицама, а у досадашњем току поступка је неспорно утврђено да се поплављена документација уопште не слаже са тим електронским картицама, како их назива судија.
Закључак је да Мишковићеве судије хоће да легализују пљачку „Ц маркета“, а то може да потврди 2. 500 оштећених акционара, као и комисија Европске Уније, која је затражила да се преиспитају злоупотребе око приватизације ове фирме.
Чињенице:
1. Суд није обезбедио одбрани окривљених да изврше увид у документацију „Ц маркета“, чак ни једну једину фактуру, нити један једини уговор.
2. Како је вода ушла у суд и поплавила 200 регистратора?
Где су они стајали, на земљи?
Да ли је та вода могла да поплави собу високу 4 метра, уколико су регистратори стајали на дрвеним или металним полицама?
3. Мали акционари, њих 2. 500 су већ тужили државу и свакодневно су испред Владе Србије.
4. Мишковић је платио држави куповину највећег трговинског ланца на Балкану, који има у поседу 145. 000 м2 пословног простора за смешних и понижавајућих 29 милиона евра.
Четири године касније, продао је исти тај трговински ланас белгијском „Делезу“ за милијарду евра.
5.Саветник окривљеног Слободана Радуловића, професор Тица, тражио је од суда да му вештаци покажу бар једну фактуру или уговор из кога се види да је оштећен „Ц маркет“.
Судија Душан Војновић му је на то одговорио да је сва документација поплављена и да то не може да се изнесе.
6. Тако је окривљенима ускраћено основно право на одбрану, утврђено одредбама члана 138. И члана 68. Став 1, тачка 10,“да окривљени има право да се изјасни о свим доказима које га терете или му иду у корист”.
Поставља се питање, како онда може да се у овом предмету донесе правична пресуда?
7. Потребно је поставити питања директно поступајућем судији Душану Војновићу, председници касационог суда Нати Месаровић, председници Апелационог суда Радмили Дичић – Драгутиновић, председнику Вишег суда Албијанићу, како су уништени докази у најважнијем судском поступку.
Како је то могуће?
Ко је за то одговоран?
Зашто већ нису поднели оставке?
8. Они сви штите Мирослава Мишковића, Данка Ђунића и остале који су се обогатили на пљачки „Ц Маркета“.
9. Потребно је формирати независну комисију у оквиру Министарства правде да се тачно утврде околности под којима су уништени докази.
10. Правноснажним одлукама Апелационог суда, цео овај предмет је засатарео као организовани криминал још у септембру 2010. Године и дужност судије Душана Војновића је била да се огласи ненадлежним и предмет преда редовним судовима.
Зашто судија Душан Војновић одбија да поступи по правноснажним одлукама Апелационог суда и даље држи предмет код себе?
Чега се плаши?
11. Очигледно је, да судија Душан Војновић избегава да се то све утврди и жели без извођења доказа да донесе пресуду по налогу Мирослава Мишковића.
О свим детаљима овог случаја раније су обавештени Високи савет судства и Министарство правде, али из тих Маловићкиних, криминализованих државних институција, није стигао никакав, ни позитиван ни негативан одговор.
(Гето Србија)
