Ко контролише прошлост, контролише будућност… ко контролише садашњост, контролише прошлост! Ово је формула тоталитарне државе Океаније коју је у роману 1984. описао Џорџ Орвел.

У том роману мали службеник Винстон Смит свакодневно ради на фалсификовању историје. Након фалсификовања уништава доказе прошлости. Ипак, спроводећи ове наредбе Винстон задржава свест и своје мишљење, чак и пружа мале знаке отпора. На крају је ухваћен и преваспитан, те је у моменту продирања метка у његов мозак, радосно констатовао да је коначно успео и да „Воли Великог Брата“.

Савремени свет се ослања на демократију и на њене племените вредности. У демократији је сваки човек једнак и његов се глас једнако броји. Зато је демократија данас опседнута најсофистициранијим изопачењима од стране владалаца. Зато је потребно радити на људима, како би њихова подршка била чврста. Зато је потребно слободан ум оробити кривицама из прошлости како би се плашио да каже шта мисли и да се понаша онако како му природан инстинкт налаже. На овај начин се формира будућност, мирна за злостављаче, а неспокојна за злостављане.

Данас се пресудама у трибуналу у Хагу јасно креира прошлост због будућности. Срби су за све криви, а они злочинолики акти над Србима су једва вредни помена. Тиме ће будућност изгледати тако да Хрват упире прстом у Србина говорећи му да је геноцидан. Маркач и Готовина су чинили частан посао, док су Срби побегли добровољно и без разлога. 

Када ми, које сећање служи, свесно одлучимо да ћутимо и чак свесно одлучимо да прихватимо сервирану истину, васпитаћемо нашу децу да буду плашљива и да се осећају кривим за нека злодела која смо ми или они пре нас починили. Тако ћемо пустити да нам деца уче да је Гаврило Принцип разлог, а не повод за агресивни рат Аустроугарске против Србије којим је започео и Први светски рат. Пустићемо и да га називају српским терористом и убицом, а не борцем за слободу. Већ сад се непријатељство између Француске и Немачке правда заведеном болећивошћу Француске за Србију, које није имало основа нити рационалног разлога. 

У статистикама из Првог светског рата се 29% губитака становништва Србије изоставља из броја мртвих. Нико данас у свету не зна за Јасеновац, али сви знају за Сребреницу. Колико нас данас зна да је у Хрватској и Славонији на Аустријском попису из 1867. године, избројано 501 000 Срба, а у том броју нису обухваћени Срби из Војне Крајине и Далмације? Па и данас се Вуковар узима као пример страдалништва Хрвата од Срба и то се третира као аксиом.

Да ли је било тако и како је данас Вуковарским Србима? Али који је мотив? Мотив је да се Срби плаше и спомињања Вуковара. Вуковар је са Барањом 25.новембра 1918. године прогласио уједињење са Краљевином Србијом, а први пут у историји постао део федералне јединице Хрватске 1945. године. То је мотив аксиома Вуковар, да се никад не постави питање, чији је Вуковар.

Historia magistra vita est. Историја је учитељица живота. У прошлости су „Велике силе“ увек имале амбицију да Учитељицу живота претворе у „послушну курву“ и ми не знамо колико су у томе успели јер оно што је скривено, време је појело.

Из онога што још није скривено, или је у процесу скривања, можемо нешто ипак закључити. Велике силе су схватиле да овај веома битан стратешки простор Балкана не могу освојити те су га покушавале контролисати тако што га увек држе на ивици рата држећи равнотежу тако да нико не може доминирати и искористити стратешке предности Балкана.

Због аустрофилске политике Кнеза Милана у Великој источној кризи Русија ствара свој сателит Бугарску, а Аустроугарска прави равнотежу окупацијом Босне.

Како је јачала Србија, тако су стварани против-српски покрети који су помагани од странаца. Људевит Гај ствара Илирски покрет чиме би се направила дистанца католика од Срба. Јужнословенски покрет ствара Бискуп Штросмајер као тобоже трећег дела Аустроугарске монархије уз истовремено изношење тезе да су „Срби највећи непријатељи Хрвата“. Настаје и Призренска лига, опет мотивисана од странаца како би се по први пут, а за туђе интересе створила држава Албанаца.

1908. Године се Бугарска осамостаљује, а због равнотеже Босну анектира Аустроугарска. У Балканским ратовима се Србији одузима позиција лидера на Балкану, ускраћивањем морске обале, стварањем Албаније и истовремено подстичу сукоби на Балкану рађањем разлога за рат Србије и Бугарске.

Југославија је за време свог постојања успела да стабилизује односе на Балкану и зато ју је требало уништити изнутра и то што крвавије. На отпатцима Југославије је настало још неколико слабих субјеката којима се Балкан може дестабилизовати. Створена је Македонија, анти-српска Црна Гора, Бошњаци као народ, квази-држава Косово. Србија је упола мања него 1918. Грчка је „дужна ко Грчка“ па не може преузети улогу лидера.

На овај начин, јасно је да ће велике силе посредно владати Балканом и јасно је да је то у току. Ниједна од држава није независна и свака има нерешене рачуне са суседима.

А са Учитељицом живота се никад отвореније, општи као са курвом. Отима јој се статус науке и намеће статус споразума. То је она „против-природна“ иницијатива да се напише заједничка историја за све балканске народе. Да сви уче, па и деца у Србији како је Први балкански рат био освајачки или Олуја легитимна војна акција.

Због неподношљиве садашњости (коју контролишу они који желе да контролишу будућност, контролом прошлости) има оних који кажу „Оставимо се прошлости, гледајмо у будућност“. Исто тако и свиња не размишља о прошлости већ се нада новим помијама и негде око Божића, нема више будућности.

Колико год чудно звучало, изгледа да је Србија јача него што и сами верујемо. Она се и даље слаби и преваспитава како би се свела на ниво осталих безначајних држава Балкана.

Знајмо и будимо спремни да ће једног дана, а можда ускоро, Европа осуђивати Хрватску због протеривања Срба у Олуји, због Јасеновца, због објаве рата Великој Британији и САД-у. Говориће Велике силе тада да је Крајина српска, да је Истра италијанска. Знајмо и будимо спремни да ће једног дана, а можда ускоро, Европа осуђивати Албанце због протеривања Срба, због рушења манастира, због криминала у Европи. Говориће да је Косово српско.

То међутим неће бити због савести или небеске правде. То ће значити да је Србија толико ослабила да ју је потребно ојачати због нове равнотеже, нових ратова, нове дестабилизације и новог разлога за мешање.

Тада ће неки стварни Винстон Смит поново „Курви Историји“ рећи да подучава да је Гаврило Принцип борац за слободу.

Верујем да баш у овом тренутку заседа по једна „радна група“ у Великој Британији, Француској, Немачкој, Америци, можда и у Русији и већа, како ће изгледати карта Балкана за сто година. Који народи ће постојати, који неће, који ће тек настати. Ствараће нове изговоре за мешање, смишљати нова зла и начине да их реше.

Дејан Савић

 

(Двери)