Прочитај ми чланак

Караџић поднео жалбу на пресуду: “Мањкав процес и неправична пресуда”

0

Хаг, Београд -- Бивши председник РС Радован Караџић поднео је жалбу на пресуду којом га је Хашки трибунал прогласио кривим за геноцид и прогон над несрбима у БиХ.

 

radovan karadzic

У жалби, коју је Бети доставио бранилац Питер Робинсон, Караџић је оценио да је процес који је вођен против њега био „мањкав“ и да је исход, односно пресуда, стога „неправичан“.

Како је Робинсон прецизирао, жалба, која има 238 страна, садржи 48 суштинских и процедуралних грешака које је начинило расправно веће које је Караџићу изрекло пресуду. 

„Ако се не исправе, мањкава суђења и неправичне пресуде попут моје само ће убрзати бекство земаља, попут Јужне Африке и Русије, из међународног правног система који је политизован и заснован да двоструким стандардима“, наводи се у саопштењу Караџићева оцена. 

Караџић је навео да ће то такође „уништити шансу међународне правде на дугорочни успех тиме што се успостављају правни преседани засновани на краткорочним политичким обзирима“. 

У жалби на пресуду којом је проглашен кривим за геноцид у Сребреници, Караџић тври да се „осуда за тако озбиљан злочин никада није заснивала на тако климавим темељима“. 

Ратни лидер Срба у БиХ тврди да је „несигуран, неутемељен и неистинит“ закључак да је он учествовао у погубљењу заробљених Муслимана који су судије извеле из, како тврди, једног шифрованог телефонског разговора. 

Тај прислушкивани разговор Караџић је два дана после пада Сребренице, 13. јула 1995, водио са својим повереником за енклаву Мирославом Дероњицхем, распитујући се колико је „пакета“ стигло у оближњи Братунац и најављујући да ће они ускоро бити премештени. 

Судије су у пресуди закључиле да је реч заправо о заробљеним Муслиманима из Сребренице који су тог дана били доведени у Братунац, а сутрадан су, према пресуди, били пребачени у околину Зворника и стрељани. 

У жалби на пресуду којојм је проглашен кривим за терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем, Караџић тврди да је расправно веће „занемарило многа његова наређења да се спречи отварање ватре на цивиле“. 

Судије су, како наводи, погрешно примениле принципе „разликовања“ мете и „пропорционалности“ ватре тако што су гранатирање посматрали из перспективе војног команданта, а игнорисали извештаје стручњака УН о експлозијама на Маркалама. 

Караџић се жалио и на део пресуде којом је оглашен кривим за прогон Муслимана и Хрвата у 20 босанско-херцеговачких општина, тврдећи да је расправно веће ван контекста протумачило његове изјаве којим се залагао за политичку аутономију за Србе. 

Из тих изјава, судије су, по жалби, „погрешно закључиле да је Караџић заговарао хомогену државу из које би Муслимани и Хрвати требало да буду протерани“. 

Расправно веће је, притом, „применило теорију удруженог злочиначког подухвата од које су се сада већ одрекли других међународни судови и трибунали и Врховни суд Велике Британије“. 

Како је саопштио његов бранилац, Караџићева жалба има укупно 26 основа којим се оспорава правичност суђења због тога што је, између осталог, Тужилаштво непрекидно кршило обавезу да Караџићу правовремено обелодани све доказе у његову корист. 

Трибунал је, како одбрана оцењује у жалби, на Караџића пребацио терет да докаже своју невиност тиме што је усвојио више од 2.000 пресуђених чињеница из ранијих процеса и у доказе усвојио писане изјаве 148 сведока оптужбе. 

Караџић тврди да га је Хашки суд оштетио и тиме што је одбио његов захтев да себе заступа и док сам сведочи, односно да свој исказ да у облику приче непрекидане питањима. 

На крају процеса, Караџић је, иначе, одустао од намере да сведочи у своју одбрану и да одговара на питања тадашњег правног саветника Робинсона. 

По жалби, Трибунал је морао и да примора генерала Ратка Младића да одговара на Караџићева питања, када се он појавио у судници, али је, по савету адвоката, одбио да сведочи. 

У жалби се наводи и да судије нису имале исти однос према Караџићу као према Тужилаштву, када су одбиле да неке сведоке обавежу да сведоче или да доставе писане изјаве. 

Бранилац Робинсон прецизирао је да Тужилаштво има рок до 28. фебруара да одговори на Караџићеву жалбу. Одбрана ће у истом року одговорити на жалбу тужилаца на део пресуде којом је Караџић ослобођен оптужбе за геноцид у седам босанских општина ван Сребренице. 

Како је најавио Теодорм Мерон председник судског Механизма, правног наследника Трибунала, усмена расправа о жалбама могла би бити одржана идућег пролећа. 

Коначна пресуда Караџићу, како је планирано, биће изречена приближно годину дана касније, односно 2018. 

Трибунал је првопстепеном пресудом, изреченом 24. марта ове године, Караџића (71) осудио на 40 година затвора, прогласивши га кривим за: геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.