Четири од девет кћери црногорског краља Николе Петровића – Јелена, Зорка, Милица и Анастасија – више су допринеле слави малене краљевине у Европи, него многи њени славни мушки представници.

Међутим, пре него што су се уселиле у најутицајније европске дворове, црногорске принцезе су, како се причало, задавале не баш мале главобоље оцу Николи.

„Куд ћу јадан с оволиким кћерима“, питао се краљ Никола када је схватио да му је кућа пуна женске деце, а наследника још ниоткуда. Забринут како ће удомити кћери, није одмах схватио да ће уместо велике муке, његова женска чељад постати моћно оружје црногорске дипломатије. Зато се у Црној Гори дуго препричавала анегдота према којој је један страни дипломата питао краља Николу: „Шта ви уопште можете да извозите из ове сиромашне земље?“, на шта му је он одговорио: „Ви потцењујете моје кћери.“

Најчувенији зет црногорског краља Николе Првог Петровића је свакако био италијански краљ Виторио Емануеле Трећи, супруг принцезе Јелене. Власт је наследио од оца истог имена којег су убили анархисти 1900. године. Овај монарх ниског раста (имао је свега 153 цм), заслужан је за то што је Италија 1915. и поред противљења народа и скупштине ушла у Први светски рат, и то на страни победничке Антанте. Заузврат, добио је Истру и део хрватске обале. Био је један од ретких владара који је са супругом обилазио фронт и неговао ратнике, што је краљевском пару подигло углед у народу.

Кршна Црногорка

У Паризу 1895. будућа италијанска краљица забележила је ово: „Студирала сам у Петрограду и стекла најбоље образовање, ипак ме погледај. Јесам и бићу увијек Црногорка. Висока сам, дугих ногу, црне и коврџаве косе, тамног тена и очију, ненашминканог лица, у лијепој, али не и заводљивој хаљини. Умијем врло добро да говорим француски, као и руски и енглески, али то од мене не чини Францускињу, ни Рускињу, нити Енглескињу. Ја сам кршна Црногорка.“

Јелена Петровић Његош или на италијанском језику Елена дел Монтенегро или Елена Савојска, била је шеста ћерка црногорског краља Николе и краљице Милене. Од све женске деце најрадосније је дочекана на очевом двору, јер када се родила, краљ Никола је већ био добио дуго очекиваног наследника, Данила.

Књаз је за кума позвао лично руског цара Александра, који је прихватио кумство и овластио руског конзула у Дубровнику да дође на Цетиње и девојчици да име Јелена. Јелена је била веома вољено дете, а највише је волела своју сестру Зорку, удату за Петра Карађорђевића, која је од ње била старија осам година. Рат који је 1876. године буктао на тлу Црне Горе учинио је да мала принцеза са свега четири године буде сведок бројних трагичних призора.

Њена сестра Софија је умрла тек што се родила. Жене су тада радиле у болницама и помагале рањеним борцима у рату, тако да се Јелена већ као готово девојчица упознала с хуманитарним радом. Пуно времена је проводила у швајцарском гувернерату у којем је научила француски језик. Волела је да учи и била је привржена оцу. Он ју је научио Његошевим песмама и дозволио јој да узима књиге из његове библиотеке. Веома млада је напустила Цетиње, са свега 10 година, и отишла је на девојачки институт у Петрограду. Била је талентована за сликарство и архитектуру и пројектовала је споменик на Цетињу.

Vesti online

Ознаке: Јелена Петровић, Принцеза, Црна Гора