Прочитај ми чланак
Један успешни бизнисмен ушао је у дубоку старост и схватио како је дошло време да га неко замени. Уместо да сам изабере свога наследника међу својим помоћницима или својом фамилијом, одлучио је да уради нешто крајње неочекивано.
Позвао је све потенцијалне кандидате, финансијске директоре, шефове одељења и погона, благајнике, саветнике и одржао им следећи говор:
“Драги пријатељи, дошло је време да ја завршим моје пословање и одем у заслужену пензију. Такође, сада је најбоље одредити новог генералног директора који ће водити нашу фирму у будућности… Одлучио сам да ће то бити један од вас. Даћу свакоме од вас по једно семе. То је врло специјално семе. Желим да га посадите и заливате и да се поновно окупимо следеће године како бисмо видели шта сте учинили са њим. Тада ћу одлучити ко ће бити мој наследник.”
На томе састанку био је и Џим, и као сви присутни добио је семенку. Када је стигао кући, поделио је са својом женом директорово размишљање и они одлучише заједно да негују семе из кога ће никнути биљка.
Пронашли су лепу теглу, ставили ђубриво, узели термометар, прочитали неколико књига о неговању биљака. Сваког дана су заливали земљу и нестрпљиво ишчекивали да нешто изникне. Након 20-так дана, неки од Џимових колега већ су причали о биљци која расте. И Џим је са супругом свакодневно гледао у теглу, али се ништа није догађало.
Прошло је више од месец дана и још увек се ништа није догодило. Сада се већ навелико дискутовало о биљкама. На заједничким ручковима размењивале су се практичне идеје о брзом расту и Џим је схватио да једино код њега нема ничега и да је једино он неуспешан.
Почео је да верује да је у нечему погрешио. Знао је да је учинио најбоље што је могао и било му је жао што је без резултата. Дошло је време за нови састанак са директором. Џим је рекао својој жени да неће носити празну теглу, али га је она, ипак, на то наговорила. Рекла је да је боље да поштено тамо каже шта се догодило. Осећао је мучнину и подмуклу бол у стомаку. Ово ће, слутио је, бити за њега најнеугоднији тренутак у животу.
Унео је своју празну теглу у собу за састанке. Угледао је на столу различите, пажљиво однеговане, биљке. Ставио је, уз подсмех својих пријатеља, своју празну теглу на под. Када је генерални директор стигао, погледом је прелетео преко свих биљака и поздравио кандидате.
„Како сте их само лепо однеговали! Видим да ми неће бити једноставно да пронађем наследника…”
И, у том је часу спазио празну теглу. Затражио је од потпредседника да је донесе и доведе власника напред. Када је иступио, генерални директор га је упитао шта се то догодило са његовом семенком? И Џим му је све, искрено и поштено, испричао.
Генерални директор затражио је од свих да седну – осим Џима. Погледао их је и рекао:
“Џиме, веома сам поносан на тебе… Поштовани, Џим је нови генерални директор фирме!”
Свима је то изгледало, готово, нестварно. А онда је генерални директор појаснио о чему се ради.
“Пре годину дана ја сам свакоме од вас дао семенку из које не може ништа да никне. Дао сам вам мртво семе, стерилно. Свако од вас, када је видео да ништа не расте, одлучио је да га замени здравим семеном. Сваки од вас – осим Џима. Сви сте ми донели биљке и цвеће од вашега семена, а не од мог. Једино је Џим поносно прихватио неуспех и имао довољно храбрости и поштења да ми донесе празну теглу. Ви сте сви тражили успех – по сваку цену, а Џиму је његово поштење било важније од успеха. Због тога је он данас генерални директор…”
(Курир)
