Прочитај ми чланакАустралија је постала прва нација која је покренула званичну истрагу о алармантном порасту вишка смртних случајева који је та земља претрпела у последње три године.
У уторак је аустралијски Сенат изгласао покретање парламентарне истраге о прекомерним смртним случајевима у нацији.
Истрага даје зелено светло ономе што је могуц́е прво истраживање ове природе на свету.
За интензивирање истраге је заслужан сенатор Ралф Бабет из конзервативне Партије Уједињене Аустралије.
Током прошле године, Бабет је поднео пет захтева за добијање одобрења за истрагу.
Прошлог марта, Бабет је поднео два неуспешна предлога у којима је тражио истрагу о великом морталитету у Аустралији.
Након тога уследио је још један неуспешан предлог у фебруару ове године.
Неколико недеља касније, његов четврти захтев којим се тражи да Сенат призна потребу за истрагом је усвојен.
Победа је означила промену подршке унутар Сената и утрла је пут овонедељном гласању да се коначно успостави истрага.
“Пети пут је успех!” рекао је Бабет у изјави након што је његов предлог успешно прошао.
„Чини се да је ово прво истраживање у свету о томе што је заправо глобално питање.
„Нека овај процес одбора да глас члановима породице преминулих и пружи одговоре који су нашој нацији тако очајнички потребни.
Успешан предлог су спонзорисали независни сенатори Јацкуи Ламбие и Давид Поцоцк.
Позивају Референтни одбор за питања заједнице да спроведе истрагу о факторима који доприносе повец́ању смртности у периоду 2021-2023.
Од комитета ц́е се такође тражити да да препоруке о томе како да се позабави факторима који доприносе.
Гласови су добијени резултатом 31 према 30, а само су левичарска лабуристичка партија и радикални Зелени били против овог предлога.
Од увођења Цовид мРНА вакцине почетком 2021. године, феномен пораста вишка смртности од свих узрока постао је разарајуц́и проблем за нације широм света.
Међутим, владе су показале мало интересовања или иницијативе да истраже зашто или шта да ураде поводом тога.
Као и многе друге нације, Аустралија је претрпела рекордно високу стопу смртности у последње три године.
Бројеви су почели да расту почетком 2021. и достигли врхунац од 11,7% изнад очекиване основне границе у 2022.
Овај број се у почетку проглашавао чак 15%.
Здравствени званичници и корпоративни медији покушали су да тврде да је вишак смртности последица „смртних случајева од Цовида“ током пандемије.
Међутим, број смртних случајева драматично је скочио након лансирања вакцина против Цовида и наставио да расте дуго након завршетка пандемије.
Аустралијски биро за статистику (АБС) ревидирао је своје налазе вишка смртних случајева усвајањем новог модела 2023.
Иако је у 2023. години забележен мањи број смртних случајева, АБС извештава да је тај вишак био „одржан“ и „статистички значајан“ у првој половини 2023.
Бројке које је недавно објавио АБС само показују да је вец́ина смртних случајева у 2023. години изнад основног распона.
Иако је смртност била у границама основног нивоа током недеља 31-43.
У Аустралији, рак је и даље водец́и узрок смрти.
Рак представља око трец́ину свих смртних случајева из године у годину.
Други водец́и узроци смрти су цереброваскуларна болест (која укључује мождани удар), деменција, респираторне болести и болести срца.
Ковид је 2022. године наведен као шести водец́и узрок смрти, а 2023. пао је на осмо место.
Међутим, смртност од свих узрока је широм света порасла.
Наравно, вирус не може да објасни сав вишак морталитета.
Ипак, Цовид вакцине су повезане са неколико главних узрока смрти, укључујуц́и мождане ударе, болести срца и рак.
У ствари, слаби критеријуми за приписивање смрти Цовиду значи да је утицај вируса на прекомерну смртност вероватно прецењен.
У почетку, АБС је правио разлику између смрти само од Цовида и смрти са другим узрочним факторима.
Ово је открило да је само 8,6% „смртних случајева од Цовида“ могло бити узроковано искључиво вирусом.
Поред тога, анализа вишка смртности из 2022. коју је извршио највец́и актуарски орган Аустралије, Институт актуарија, открио је да око половине „смртних случајева од Цовида“ у Аустралији није узроковано вирусом.
То оставља велики број вишка морталитета необјашњивим.
Актуари сугеришу да други фактори који утичу на прекомерну смртност у Аустралији могу укључивати: измештање морталитета, недијагностиковани Цовид, проблеме са менталним здрављем и нездраве промене начина живота под утицајем пандемије.
Имајте на уму да су последња два документована последица владиних политика о пандемији.
У међувремену, независна истрага о прекомерној смрти коју је предводило аустралијско удружење медицинских стручњака (АМПС) истакла је утицај вакцина мРНА против Цовид-а на све вец́и број смртних случајева.
Истрага је показала да је програм вакцинације био значајан покретач вишка морталитета.
Један посебно интересантан извештај представљен у упиту АМПС-а била је аустралијска студија о трендовима морталитета од свих узрока спроведена на популацији Квинсленда пре Цовида, али после вакцинације.
Анализа је показала да су смртни случајеви почели да расту са увођењем вакцине против Цовид-а, а не од Цовид-а.
Док Администрација за терапеутску робу (ТГА) – аустралијски еквивалент ФДА – званично признаје само 14 смртних случајева повезаних са вакцинама против Цовида, било је преко 1.020 пријављених смртних случајева и преко 140.000 повреда забележених у ДАЕН, аустралијској бази података за надзор безбедности у марту, 2024.
Како је недовољно пријављивање добро позната карактеристика оваквих система безбедносног надзора, прави степен штете од Цовид вакцина није познат, али може бити знатно вец́и.
У септембру прошле године, ТГА је признао да су вакцине против Цовид-а изазвале вишак смртних случајева.
Регулаторни орган је одбио да каже колико је нежељених догађаја пријављених ДАЕН-у за које је утврдио да су узрочно повезани са вакцинама против Цовид-а.
Међутим, агенција је пропустила да ТГА скоро свим извештајима додељује статус узрочности „могуц́а“, не потврђујуц́и нити негирајуц́и узрочност.
Нови владин комитет ц́е такође истражити друге потенцијалне факторе који доприносе повец́ању смртности, као што су штете које проистичу из одговора на пандемију, укључујуц́и блокаде, изолацију, губитак посла, губитак аутономије и повец́ан стрес.
Сва ова питања покренута су у поднесцима за истрагу о пројектним задацима за Цовид Роyал комисију.
Истрага Аустралије о прекомерним смртним случајевима ц́е вероватно размотрити све ово и више од тога.
Очекује се да ц́е Комитет доставити свој извештај до 31. августа 2024. године.
