Прочитај ми чланак

Кад су тајкуни постали пасторци државе

0

Селидба наплатне рампе „Бубањ поток” на аутопуту Београд – Ниш почела је крајем марта. Тиме је држава изашла у сусрет захтеву страног инвеститора - „Икее”, која већ четврт века покушава да уђе на наше тржиште. Ова шведска компанија намерава да у првој фази у Србију уложи 70 милиона евра у изградњу тржног центра у коме ће, за почетак, радити 300 људи. А државу ће испуњење захтева овог страног улагача коштати 17,5 милиона евра.

dinari1
Није потребно бити велики експерт па предвидети какав одијум би се у овдашњој јавности подигао да је држава овакав уступак направила неком домаћем тајкуну и да се наплатна рампа измешта због Мирослава Мишковића или Милана Бека. А ни за једног, ни за другог се не може рећи да капитал нису акумулирали и захваљујући подршци државе.

Овај пример сликовито показује шта је узрок зависти овдашњих крупних капиталиста, који не пропуштају прилику да јавно истакну како страни улагачи имају бољи третман од њих. Тако је и Миодраг Костић, власник „МК групе”, као модератор једног од панела на „Копаоник бизнис форуму” , своје саговорнике питао зашто стране инвеститоре, за разлику од домаћих, нико не зове тајкунима.

Да осим језичке, постоји и нека друга врста дискриминасције потврдио је и Андреј Јовановић, директор компаније „Моји брендови”, у оквиру које послује „Књаз Милош”, Концерн „Бамби-Банат”, „Имлек” и  „Суботичка млекара”. Како је тада рекао, из личног искуства зна да странци јесу повлашћени.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ