Прочитај ми чланакБиолошки факултет у Београду требало је да се коначно усели у нову зграду, али је та могућност пропала у последњем тренутку и под волшебним околностима. Еминентни стручњаци са тог факултета у протеклом периоду указивали су на бројне проблеме у области животне средине - "Рио Тинто" и пројекат Јадар, мини хидроелектране, Природњачки музеј... Као логично намеће се питање, да ли су баш због претеране еколошке свести остали без новог и преко потребног простора за рад?
“Биолошки факултет је требало да добије зграду, био је готов и тендер и пројекат, све. Та зграда је требало да буде на Новом Београду, заједно са Факултетом за безбедност и Географијом. Из неког разлога су нас скупили са тим факултетима. Постојао је пројекат, који смо ми као факултет платили. Пројекат је финансирала Светска банка, међутим, пре мање од месец дана добијамо информацију да су експерти Светске банке напрасно рекли да је то премала зграда за три факултета и ми добијамо шут карту, а према нашим сазнањима друга два факултета остају у игри”, објашњава за Нова.рс професорка биолошког факултета Биљана Стојковић.
Наша саговорница каже да јој није јасно како је зграда која је према плану пројектована за три факултета одједном постала премала. У међувремену, њена високошколска установа остаје у старом и приличном неусловном простору у оквиру зграде Филолошког факултета на Студенстком тргу.
“Речено нам је да ћемо добити нову локацију, али то је већ трећа, четврта или пета локација која нам је обећана и од тога никада ништа није било. У овом случају смо били најдаље стигли. Знали смо где је чија канцеларија, где је чија лабораторија. Све смо имали у пројекту и одбачени смо као вишак”, објашњава професорка Стојковић.
Слути и шта би могло да буде узрок.
“Ја ту учитавам наше стручне реакције на разна дешавања у држави, а посебно у вези са заштитом животне средине”, каже професорка.
Према сазнањима наше саговорнице, неке од њених колега са Биолошког факултета учествовале су у изради студије о утицају на животну средину која и није баш у интересу компаније “Рио Тинто”.
Као примере неких реакција и истицања Биолошког факултета она наводи и то да је њихов декан Жељко Томановић потписао и апел против мини хидроелектрана. Подсећа и да је Биолошки факултет због бојазни од укидања Природњачког музеја пробудио целу академску заједницу, па се, како наводи, одустало од такве идеје.
“Шта год да кажемо речи ће ови други да нисмо у праву. Свака наша активност је била увек мотивисана струком, а то, ако неком неодговара, увек може да тврди да нисмо у праву и да измишљамо. Са стручне стране, ми се заиста истурамо и боримо за оно што је исправно у контексту заштите животне средине”, закључује наша саговорница.
