Прочитај ми чланакУ Србији је чак 60 милиона евра изгубљено због утаје пореза, а опран је новац у вредности од једне до две и по милијарде евра, подаци су извештаја Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала о илегалним финансијским токовима у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Посао са некретнинама, као један од главних канала кроз који се илегални новац "упумпава" у легалне токове, наставио је да цвета упркос кризи због пандемије коронавируса, па је тако цена квадрата на Врачару достигла 2.172 евра, а на Савском венцу чак 3.365 евра.
Илегални финансијски токови су механизми помоћу којих се новац зарађен незаконито преноси у и из економских система криминалцима широм света, објашњава аутори извештаја.
Србија тако рецимо само утајом пореза годишње губи 100 милиона евра, док Црна Гора, са економијом која је десет пута мања од Србије, губи и до 60 милиона евра.
Према подацима Министарства финансија Србије које су пружили ауторима извештаја, порески криминал ствара значајне незаконите приходе – преко 450 милиона евра од 2013. до 2017. године. Како се наводи, од 2013. до 2018. године покренути су кривични поступци против шест организованих криминалних група, које су чиниле укупно 176 особа оптужених за пореску утају и злоупотребу положаја одговорне особе.
Испитаници овог истраживања казали су да Србија обилује недовољним и делимичним пријављивањем запослености, те да је проблем посебно широко заступљен у малим и средњим предузећима и пољопривредном сектору.
„Национална алијанса за локални економски развој, водећа српска невладина организација, има кампању против злоупотребе неформалне економије. Сматра да је неформална економија између 15 одсто и 20 одсто у Србији. Процене Европске комисије су веће, око 27 одсто“, наводи се.
Повремени радници представљају највећу категорију актера неформалне економије.
У Србији се сваке године запошљава око 500.000 повремених радника, највише у пољопривреди, где је утаја пореза широко распрострањена. Око 95 одсто ових радника запослено је неформално, наводе аутори извештаја. Овај годишњи образац постао је врло видљив елемент широко распрострањеног избегавања пореза у српској економији.
„Нови електронски систем уведен је 2018. године ради омогућавања много лакше пријаве запослења сезонских радника, и који је довео до значајног пораста усклађености на 42.000 пријављених. Уз то, Србија прима огромне новчане дознаке од држављана из иностранства који шаљу новац кући. У Србију се враћа око 3 милијарде евра годишње, од којих је значајан део вероватно са недовољно плаћеним порезом. И по долазним и одлазним токовима, чини се да Србија остаје главни играч у неформалној економији, са значајним проблемом утаје пореза“, наводи се у извештају.
Улога некретнина у прању новца: Квадрат на Врачару 2.172 евра
Индустрија некретнина у Србији расла је неуобичајено високом стопом од 2018. године. Градња је настављена упркос кризи са корона вирусом у 2020. години, иако су многе новоизграђене зграде остале празне, наводи се.
„На пример, пројекат Београд на води не само да се наставио у 2020. години, већ је дошло до повећања количине набављеног и коришћеног грађевинског материјала. Један од разлога могао би бити тај што су изграђени ради прања новца пре него стамбеног збрињавања“, наводи се у извештају и цитирају се речи економског стручњака: “Изградите стамбену зграду и онда натерате чланове свог тима да купе стан у тој згради по намерно надуваним ценама”.
Просечна цена нове некретнине по квадратном метру у различитим квартовима Београда у 2020. години износила је 2.172 евра у Врачару, 3.365 евра на Савском венцу и 2.499 евра у Старом Граду. Ради поређења, аутор извештаја наводи да Србија има просечну месечну плату од 508 евра.
Убацивање илегално стеченог новца у легалне токове кроз бизнис са градњом у Србији је практично постао део фолклора, на шта годинама уназад указују стручњаци. Распрострањена куповина некретнина за кеш нејнасног порекла, овде је одавно постала свакодневница и модус операнди сваке криминалне групе.
Како је објашњено у ранијим извештајима, кроз некретнине се лако може апсорбовати велика количина капитала тако што, на пример, у неколико земаља региона компаније које се пријаве за грађевинску дозволу по закону нису обавезне да покажу доказ о пореклу новца. На њима је само да издвоје довољно новца за плаћање пореза за инфраструктуру, у зависности од вредности изградње.
Агент за некретнине из Албаније објаснио је ауторима извештаја да је проценат људи који купују луксузне станове, користећи незаконит новац, а који плаћају у готовини, велики. Међутим, чак и када се плаћање не врши у кешу, већ путем финансијског система, стручњаци тврде да је верификација извора спорадична.
Иако се рецимо трансакције веће од 10.000 евра морају извршити путем банковних трансфера, компаније омогућавају поделу плаћања на рате мање од 10.000 евра.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 31, 2022
