Прочитај ми чланак
Наталитет је прва „жртва” приступања Европској унији, а прикључење великој европској породици народа смањује број деце у породици „нових” Европљана, сведоче демографски подаци Старог континента. Анализирајући европске наталитетне графиконе, стручни сарадник Центра за демографска истраживања мр Горан Пенев, констатује да је код свих земаља које су приступиле Европској унији наталитет драстично пао, а то се нарочито односи на Бугарску, Румунију и земље бившег социјалистичког блока, али и на Аустрију, Малту и Кипар, код којих је наталитет ионако био низак.
– Занимљивост везана за блиску прошлост наших европских суседа гласи да је за Бугарску и Румунију транзиција у капитализам била фаталнија по демографију од Другог светског рата, јер је дошло до огромног пораста незапослености и велике миграције становништва у земље западне Европе, што је довело до тога да се плач новорођених беба у породилишту смањи за неколико октава. У источној Немачкој до драстичног пада наталитета дошло је после пада Берлинског зида – пре тог историјског догађаја једна жена рађала је 1,6 деце, а након уједињења са западном Немачком – 0,8 деце. У Мађарској је такође дошло до драстичног пада броја новорођених беба након приступања Европској унији, а исто се десило са Словенијом – од када су им се пре десет година отворила врата уједињене Европе, роде све мање слећу у ову бившу југословенску државу – примећује мр Пенев.
Иако подручје Косова и даље има највећи природни прираштај у Европи, наш саговорник скреће пажњу на чињеницу да број живорођених беба у овој покрајини пада из године у годину. До 1999. године Косово је имало највишу стопу наталитета у Европи, а од како су међународне снаге присутне у овој покрајини, број беба смањен је готово за трећину. Подаци, наиме, говоре да је 2000. године на Косову рођено 39.091 дете, 2004. године – 30.825 детета, 2006. године – 28. 404 детета, 2011. године 27.547 детета, а 2012. године на Косову је рођено 10.913 беба мање него 2000. године, што представља пад од око 28 одсто. Косовски демографи сматрају да је мањи број новорођене деце директна последице огромне стопе незапослености која се креће између 40 и 70 одсто, али и исељавања младих у земље западне Европе.
– Косово и даље има највећи наталитет у Европи – најновији подаци говоре да једна жена рађа 2,47 деце, а то је највећи природни прираштај на Старом континенту. У Албанији, примера ради, на једну жену долази 1,8 деце. Међутим, огромне миграције младих људи са Косова у земље западне Европе – пре свега у Швајцарску и Белгију узеле су свој демографски „данак” – примећује мр Пенев.
На питање како коментарише то што, могло би се рећи, бабице постају технолошки вишак након приступања земље Европској унији, он одговара да отварање европских врата не узрокује само миграциони „цунами”, то јест огромно исељавање младих људи од којих се очекује да подижу наталитет нације, већ и прихватање европског начина живота који промовише усмереност на каријеру и трошење новца. Приступање Европској унији значи и усклађивање националног законодавства са европским законима који регулишу питање трајања породиљског одсуства које у бројним земљама износи свега неколико месеци.
– За многе младе људе свет постаје несигурније место за живот – они немају сигурност у погледу своје будућности и свог радног места, и то су кључни разлози због којих они одлажу рађање и остају само на једном детету – закључује наш саговорник.
Осврћући се на националну демографску статистику, он забринуто констатује да је у Србији свака генерација за трећину малобројнија у односу на генерацију својих родитеља.
– Последњи попис становништва показао је да свака четврта жена између 30 и 39 године нема дете, а 2002. године тек свака седма жена није имала дете. Попис је такође показао да сваки трећи мушкарац од 35 до 39 године није у браку нити у заједници, то јест да свака пета жена ове старосне доби не носи бурму – што је дупло више него 2002. године. Ја нисам оптимиста да ће се суморна демографска статистика наше земље поправити – каже мр Пенев.
Најчешће демографске заблуде
Мр Горан Пенев демантује једну од најчешћих демографских заблуда која гласи да имигрантско становништво подиже наталитет земље и каже да „увезено” становништво веома брзо прихвата репродуктивни „образац понашања” домаћег становништва. Албанци у Француској имају мањи наталитет него Албанци у Албанији, иако имају већи наталитет од Француза, а исто важи и за Турке у Немачкој – они имају већи наталитет од Немаца, али нижи ниво рађања од Турака у Турској. Друга демографска заблуда јесте да наталитет зависи од стандарда породице.
(Политика)
