Прочитај ми чланак
Пропадање великих трговина у највећим градовима Србије је започело деведесетих година због санкција међународне заједнице и хиперинфлације, а настављено је после петооктобарског пуча 2000. године када су велики трговински ланци загосподарили српским тржиштем.
Награда „Капетан Миша Анастасијевић“
Мале трговине су прошле скоро исто као представници друштвеног капитала, па се повремено у јавности постављају питања зашто је српско трговинско тржиште монополизовано од великих трговинских ланаца.
Ужицу је ситуација је сасвим другачија захваљујући Драгици и Љубинку Илићу, познатијем по надимку Квиско, и њиховој породичној фирми која се налази у центру града изнад Трга партизана. Са око 50 запослених и са око 700 квадратних метара продајног простора, ова фирма остварује боље пословне резултате у ерској престоници него Макси, Идеа, Рода и овдашње предузеће „Сретен Гудурић“ које има ланац продавница.
Њихово пословање у свету трговине је потпуно нестварно за српске прилике, јер своје обавезе добављачима плаћају авансно. Док велики трговински ланци са константним маркетиншком кампањама на телевизијама са националном фреквенцијом покушавају да придобију купце, овој породичној фирми такве пословне одлуке једноставно нису потребне.
Порез за помоћ
По угледу на предратне добротворе, део онога што су зарадили враћају кроз разноразна донаторства, помоћи најугроженијим, кроз организовање наградних игара.
– Новчаним средствима смо помогли Хиландар, манастир Рујно, ужичку цркву, фудбалски и кошаркашки клуб Слобода, фудбалски клуб ГП Златибор, фудбалски клуб у Кремнима. Организујемо и наградне игре, али морамо да платимо порез од 40 процената. Када би држава имала више разумевања кроз смањење или укидање пореза, давали бисмо још више – истиче Квиско.
И Драгица и Љубинко су радили у друштвеним фирмама које су под притиском законитости либералног капитализма пропале. Квиско одлази две године у Русију, ради од јутра до сутра, по 14 сати, суботом и недељом, јер је надница тада увећана за 50 одсто. Са скромном уштеђевином почиње да ради на бувљаку. Каже да је први је долазио на посао, а последњи одлазио. Ту су провели девет година да би након тога купили пословни простор од 200 квадратних метара и почели да се баве велепродајом. Хронична беспарица у српској привреди и недостатак финансијске дисциплине их је приморао да се окрену малопродаји и послу у коме лагано пливају.
– Радне навике стечене у Русији пренео сам и овде. Годинама радим по скоро два пуна радна времена, јер је то прави и једини рецепт за успех у послу. Мора се радити више од конкуренције, брзо реаговати и волети посао који се ради. Ја свако јутро са својим радницима истоварам робу. Посао ми причињава задовољство, ништа ми није тешко. Као и на почетку уласка у приватни бизнис, први одлазим на посао, а последњи одлазим – прича Квиско с осмехом.
За добро пословање фирме велике заслуге припадају и Квисковој супрузи Драгици која је 18 година радила у Градини, некада највећој комерцијалној фирми у овом делу Србије.
– Заједно радимо, заједно се договарамо. Циљеви и интереси су нам исти и у томе је предност породичне фирме у односу на друге. Никада нисам размишљала колико ћемо зарадити, никоме нисмо ништа дужни, важно је радити, платити све приспеле обавезе, а нама шта остане. На крају пословне године се добије крајњи резултат – каже Драгица.
Да у овој породичној фирми мисле на све, потврђује и цена хлеба од само 25 динара што је убедљиво најнижа цена у граду. Пред новогодишње празнике осиромашени грађани су у реду стајали и по 30 минута да би по знатно нижим ценама купили храну.
За добре пословне резултате нису изостала ни признања. Драгица је добила награду „Капетан Миша Анастасијевић“ за најбоље резултате у привредном и друштвеном животу у ужичком региону, а Квиско је пре две године изабран у граду за најбољег предузетника.
Економска криза не јењава, услови пословања су све тежи, па у овој породичној фирми припремају нове пословне одлуке да побољшају пословање.
– У најскорије време, односно врло брзо, проширићемо продајни простор за неколико стотина квадрата, а избацићемо и магацин. Роба ће директно са камиона бити убачена у продају. Смањићемо трошкове пословања, повећаћемо конкурентност наше робе, на задовољство наших купаца – закључили су наши саговорници.
(Вести)
