Прочитај ми чланакВласти у неким крхким демократијама користе низ финансијских и правних алатки да ућуткају независно новинарство и подрже пријатељски настројене медије, упозорио је Фридом хаус у новом извештају у којем се председник Србије Александар Вучић, уз мадјарског премијера Виктора Орбана, наводи као пример водје који вешто ради на гушењу независних медија.
„Влада Виктора Орбана у Мадјарској и администрација Александра Вучића у Србији, врло су вешто радиле на гушењу независног новинарства и критичке мисли, пратећи трагове популистичких сила. Оба лидера омогућила су да власништво над медијима оде у руке њихових пријатеља, омогућавајући тако да медији са највећом гледаношћу подржавају владу док са друге стране клеветају противнике“, наводи Фридом хаус.
У извештају Слобода и медији за 2019. годину, објављеном данас, додаје се да оба лидера раде на томе да потпуно расформирају институционалну контролу власти и централизују моћ у својим рукама.
Како се наводи, они су такодје имали користи од европске подршке и неефикасне домаће опозиције, али доминација медијима подупире њихов успех.
Последњих неколико година појавиле су се „нове алатке“ које нелибералне водје у крхким демократијама користе да контролишу и присвоје медије, са циљем да осигурају останак на власти. Те алатке искључују тактике као што су цензура, сила или отворено застрашивање новинара и уместо тога користе низ метода за придобијање медија. Ради се о низу правних, ванправних и економских стратегија за примену притиска на критички настројене медије, с једне и подржавање пријатељских медија, с друге стране, наводи Фридом хаус.
Мадјарска је главни пример где је придобијање медија било успешно, док Вучић и његови савезници следе Орабанов пут, али још треба да учврсте контролу над српским медијима, наводи Фридом хаус који подсећа да су обе земље у његовом извештају о слободама у свету пале са оцене слободне на делимично слободне демократије.
Степен учвршћивања власништва над медијима видјен у Мадјарској тек треба да се деси у Србији, наводи Фридом хаус, али додаје да је у недавним приватизацијама, неколико медијских кућа дошло у руке власника пријатељски настројених према владајућој Српској напредној странци (СНС). Такодје се догадјају појединачне куповине од стране људи блиских власти.
Као илустрацију освајања контроле над медијима, Фридом хаус наводи неколико примера продаје медија људима блиским СНС.
„Крајем 2018. године, брат високог званичника СНС купио је два телевизијска канала са националном фреквенцијом. Он је такодје власник и три интернет портала, радио станице и девет кабловских програма“, наводи Фридом хаус у извештају, говорећи заправо о прошлогодишњој продаји телевизија О2 и Прва, које је купио Срдјан Миловановић, брат Звездана Миловановића, повереника СНС у Нишу.
Још више забрињава облик финансијског притиска у Србији, односно малтретирање медија од стране пореских власти, пише у извештају.
У 2017. години је недељник Врањске новине свакодневно посећиван што се подударило с објављивањем интервјуа с бившим шефом пореске управе, и власник је на крају објавио да новине више не могу да издрже притисак и престају да излазе.
У 2018. години нови вебсајт Јужне Вести познат по критичком извештавању с југа Србије је био подвргнут петој вишемесечној пореској провери у пет година.
Описујући нелиберлане алатке за притиске на медије, Фридом хаус наводи да владе понекад доносе законе и прописе да застраше, или да се мешају у рад новинара, или да им исцрпе ресурсе. Медјутим, нелибералне алатке ретко садрже ту врсту инструмента као што су отворена правна репресија, као што је цензура, која би одмах изазвала осуде суседних демократија и оних који прате медије. Уместо тога то је политизована примена техничких прописа којима се врши притисак на независне медије.
Слично Мадјарској, Србија подрива слободе медија кроз политизоване манипулације закона. Клевета је декриминализована и медијски закони земље су иначе у складу са медјународним обавезама. Медјутим политичари и даље подносе скупе тужбе за клевету и траже огромне одштете.
Медијска регулаторна тела у Србији не показују отворено непријатељство према независним медијима као у Мадјарској, али она немају капацитет да примене иначе добро формулисане спрске медијске законе, пише Фридом хаус.
Регулаторна медијска агенција РЕМ је само делимично персонално попуњена и оперативно је нефукнционална, наводи Фрудом хаус и додаје да агенција нија успела да укаже на доминацију владајуће партије у медијском окружењу за време изборне кампање.
Српско медијско окружење је много оштрије према новинарима који раде свој свакодневни посао него мадјарско, наводи Фридом хаус.
Блаћење и вербално узнемиравање од стране политичара и онлајн налога су свеприсутни и напади таблоида наклоњених влади су редовна појава.
Медијски радници се често називају издајницима, страним плаћеницима.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
