Прочитај ми чланак
Војници и генерали Црвене армије, који су у Дргом светском рату дали живот за слободу Србије, сигурно нису заслужили ниподаштавање и негативну пропаганду, која се нашем народу и даље сервира из другосрбијанске медијске кухиње, а често и од стране државе.
Зашто је у Србији и данас непожељно да се јавно каже да су руски војници имали кључну улогу у ослобођењу Југославије?
Због чега се и после промене власти не пониште срамне одлуке жутог режима да преименује улице широм Србије, које су носиле имена славних генерала Црвене армије? Да ли смо титоизам само заменили неолиберализмом, са циљем да се разбије и најмања веза између српског и руског народа? Зашто се споменици руским херојима не одржавају? О овим, али и другим питањима, редакција „Србин инфо“ је разговарала са историчарем Драганом Петровићем.
Сведоци смо да се чак и у уџбеницима за историју учешће руских војника у ослобађању Србије минимализује, прећуткује или доводи у негативни контекст. Да ли присуствујемо новој ревизији историје?
Ради се углавном о ауторима и круговима под утицајем Сорошевских структура, које покушавају да умање историјску улогу Русије на Балкану, али и да сакрију последице политике Велике Британије према Србији, коју је преузела и Америка. А Британска политика од 1815. године па надаље је таква да када су они идентификујући блискост српског фактора са Русијом, чак кочили процес ослобађања Срба и других православних народа Балкана од турског азијатског ропства.
Колико пута смо чули у средствима информисања и од људи који су у јавној сфери да нам Руси наводно никада нису озбиљно помогли у историји, што је заиста ноторна лаж. У последњих неколико векова није практично постојао ни један ослободилачки напор Срба, прво под турским ропством, а потом и у оквиру Аустро-Угарске а да није био потпомогнут на различите начине од Русије како оне званичне, тако и незваничне.
>Царска Русија је послала војску директно у помоћ и Карађорђу, као што је кључно помогла Милошу Обреновићу да мирним путем дође до Хатишерифа 1830. и 1833, односно да и de jure буде потврђена у међународној равни унутрашња независност Србије и територијално проширење, и то управо захваљујући руској ратној победи над Турском 1829, која је између осталог донела и независност Грчке.
Када је Србија поражена у рату са Турском 1876. издејствован је мир захваљујући пре свега Русији, без међународних губитака за Србе, а онда је Петроград објавио рат Турској, фактички је поразио, а Србија улази поново у сукоб и осваја Ниш и друге округе на југу. Слично је и са Црном Гором, као другом српском слободном државом која стално добија помоћ од Русије. У Првом светском рату, захваљујући руском цару који стаје иза Србије долази суштинска помоћ, која је још увек недовољно спремну Русију коштала много уласка у рат, а самог цара Николаја II у крајњем збиру престола и живота, те нестанка династије Романових.
Где је макар неки симболични споменик овом човеку и владару на нашим просторима, који је толико тога доброг урадио за Србе?
У Србији су масовно преименоване улице са именима руских хероја, који су заслужни за ослобођање Србије, али и целе бивше Југославије у Другом светском рату. Да ли је апсурдно да у исто време у Новом Београду нове улице добијају имена – Европска или Јапанска?
– Током Другог светског рата СССР је у највећем делу изнео победу над Хитлеровом Немачком и свим другим чланицама Осовине у Европи Финском, Румунијом, Мађарском, Бугарском…
Допринос западних савезника је далеко мањи, осим елиминације Италије, јер су први прави борбени додир са већим немачким снагама имали тек од јуна 1944. године. директан и индиректан допринос совјетске Русије у ослобођењу Србије је пресудан.
Посредни допринос је у томе што су уз велике људске и материјалне губитке допринели да и ослободилачки покрет у Југославији, који су фактички чинили Срби, победи. Само у непосредним уличним борбама за ослобођење Београда је погинуло близу хиљаду совјетских војника. Да не говоримо о материјалној помоћи из Русије.
Зато је за сваку осуду измена назива београдских улица кад су у питању руски хероји. Стиче се утисак да је паралелно са неким другим потезима другосрбијанаца и жуте власти то било мотивисано антируским ставом као делом атлантистичке идеологије.
Да ли сматрате да затирањем српско-руских блиских веза, другосрбијанска антиелита заправо жели да напише нову историју Срба?
– Да, то је један од главних разлога, јер су они у геополитичком смислу марионете атлантистичких снага. Пошто не смеју да се јавно упуштају у такве историјске фалсификате као што је величање историјског савезништва Срба рецимо са Немцима или англо-американцима, онда се намерно умањује значај историјских руско-српских односа. Да случајно потврђујем измишљену флоскулу да „нам Руси никада нису реално помогли“, као историчару и аутору многих стручних књига била би ми отворена врата свих великих медија и добио бих разноврсна научна признања. Међутим, на телевизијама са националном фреквенцијом места има само за политички подобне другосрбијанском начину размишљања и атлантистичкој опцији.
А истина је да су нам Руси најнаклоњенији од свих великих сила у целокупној нашој историји и да су нас више пута директно помогли да уопште опстанемо. И поред тога што су, нарочито у покушају освајања Босфорског мореуза у неколико наврата давали нешто већу подршку Бугарској него нама, посебно у време Сан Стефана и Берлинског конгреса, као и идеолошког мимоилажења у периоду између два светска рата, Русија нам је и данас највећи савезник.
За слободу Београда живот је дао 961 борац Црвене армије.
Њих 711 почива на Новом гробљу.
Нажалост, остаци осталих руских хероја никада нису пронађени.
Данас је и недеља, литургијски дан. Многи од нас ће запалити свећу у цркви.
Запалимо свећу и свим ослободиоцима Београда, који у Првом и Другом светском рату нису дозволили да наш град остане окупиран.
Тачно је и то да је од свих западних сила, нама практично једино колико-толико била наклоњена Француска и перспективе за поспешивање тих односа постоје. Заједно са другим земљама БРИК (поред Русије) то су и силе од којих се нешто може очекивати у међународним релацијама и у садашњости и у будућности.
Марионетска власт је управо она која води своју земљу супротно од стварних геополитичких интереса тог народа, управо зато што је и инсталирана од оних сила које су најмање наклоњене нама, попут САД и Британије. Када је у питању Немачка, односи са њом нису пријатељски, али би се у перспективи, тесном сарадњом са Русијом могли извесно поправити сталним цењкањем, али и нашом будношћу.
Окупациони апарат у Србији се ослања на контролу над медијима за протекторатско вођење, али и сламање нашег народа и државе, од територијалног смањења и распарчавања (Црна Гора, у плану и Војводина), економског сатирања неолибералном економијом, до културног дебилизовања, што подразумева и незнање о правој историји и о томе да нам је заправо Русија највећи савезник и пријатељ.
Погледајте само колико англосаксонци гурају Турску на наше културне просторе, која нам је суштински геополитички противник, а колико истискују Русију – закључује Др Драган Петровић, научни истраживач у области ммеђународних односа и савремене историје, аутор 27 научних књига из ових области, као и виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду.
