Прочитај ми чланак

Држава одмрзла цене свињетине и пилетине – кад се може очекивати поскупљење

0

До краја марта не треба очекивати поскупљење свињског и пилећег меса, иако му цена више није „замрзнута“, сматра агроекономиста Милан Простран.

Влада Србије је изменила Уредбу којом су прописане максималне цене одређених животних намирница тако да се она више не односи на цене свињског бута без костију, свињске плећке, свињског врата и крменадле са костима, као и целог пилета.

С обзиром на ионако високу цену јунећег меса које се због тога знатно мање купује, то је изазвало запитаност хоће ли свињетини и пилетини сада узлетети цена.

Ко ће да купи

Простран не сумња да би и произвођачи и кланична индустрија можда и покушали да искористе то што је либерализована цена, што више нема ограничења од стране државе, да у том првом налету можда покушају да надокнаде нешто од изгубљеног дохотка. То би, међутим, значило, да не би имао ко да га купи јер је цена меса већ достигла релативно висок ниво с обзиром на куповну моћ највећег броја грађана, истиче он за Спутњик.

По његовој оцени, разлог због кога ускоро не би требало очекивати да дође до поскупљења је и то што се још крајем новембра не само сеоско него и део градског становништва на традиционалним свињокољима снабдео месом по приступачнијим ценама од оних у трговинама. Притом се, додаје он, народ од Нове године већ довољно истрошио да би продавци могли да рачунају на поскупљење меса.
Поскупљење могуће од априла

„Што се тиче неких будућих времена, доћи ће до благог раста у наредном периоду. Тај проценат неће бити висок, биће 10-15 одсто, али тек тамо од краја марта, имајући у виду да је нама сточарство генерално у великој кризи, а посебно говедарство и свињарство“, каже наш саговорник.

Он објашњава и зашто би касније могли да рачунамо са невеликим поскупљењем:

„И даље ће бити висока цена хране за животиње и висока цена енергената. Електрична енергија је већ поскупела, повећана је цена гасу. Ти такозвани улазни импути, односно трошкови производње се и даље повећавају. Кланична индустрија, односно увозници, амортизују домаће цене увозом свињског меса и прасади. То је једна игра на тржишту и не видим да ће ту доћи до неког брзог опоравка“, каже Простран.

Он подсећа да се води жестока полемика између власти и произвођача шта учинити да се стање у сточарству побољша. Стратегија, како каже, може да се стави на папир, али је за обнову сточарства у Србији, по његовој процени, потребно најмање наредних десет година.

Потрошња стагнира

Производни циклус код свиња траје годину дана, а код јунади најмање две до три године, у шта, истиче овај искусни агроекономиста, треба уложити велики новац имајући у виду да смо уништили наше репро-центре, да морамо да увозимо квалитетан приплодни материјал. Уз то, у условима високих камата када нико и не размишља о кредитним аранжманима није реално очекивати високе инвестиције, додаје Простран.

Осим великог новца, иза стратегије о развоју сточарства, по његовој оцени, мора да стоји и потрошач, било домаћи или онај у комшилуку, а сви су, како истиче, скромне куповне моћи.

„Ми никако да достигнемо потрошњу из деведесетих година прошлог века када смо годишње трошили 65 килограма свих врста меса по глави становника. У време санкција 1995. смо пали на свега 32 килограма, да би данас достигли негде око 50 килограма“, констатује наш саговорник који очекује да и даље имамо стагнацију у потрошњи меса.

У таквој ситуацији које су свесни и трговци и кланичари, тешко је очекивати да дође до значајнијег поскупљења меса, закључио је Простран.