Прочитај ми чланакПрослављени српски кошаркаш Ратко Варда и његова супруга Ивана Пјевчевић преживели су праву животну драму.
Иако се Иванина трудноћа одвијала без икаквих проблема у 24. недељи је дошло до превременог порођаја.
„14. фебруара увече је постало јасно да ипак није све како треба. Почели су јаки болови… Није било никаквих наговештаја, нити сумње да овако нешто може да се догоди. Али сам изненада једно вече добила болове који су трајали два дана и који су увече постајали интензивнији… Рекли су ми да је то нормално за тај период трудноће, а ја сам тек тада постајала свесна другог стања“, прича за Блиц Вардина супруга Ивана.
Ивана је хитно пребачена у операциону салу у којој је била од девет ујутру до 19 часова. Чекало се да ли ће контракције престати.
„Двадесет четврта недеља није порођај него побачај. Константно слушате: „Млади сте, имаћете још деце“. Шансе да беба преживи не да нису биле минималне него нису ни постојале. Било је јако тешко јер 24. недељу нико не види као порођај већ као побачај“, каже Ивана, коју су лекари припремали на најгоре.
Уследио је најтежи моменат у животу.
„Било је то 15. фебруара, у пет и 30 часова, када су дошли да ми измере температуру. Пукао ми је водењак, и схватила сам да нема повратка. Слушате данима да дете неће преживети и када порођај крене, онда се мирите са чињеницом да рађате мртву бебу. Успела сам само да Ратку пошаљем поруку“.
Прослављени кошаркаш открива да му је супруга написала: „Много ми је жао“.
Милица се родила са свега 710 грама и била је дугачка 30 центиметара.
Права драма настала је у моменту када су сазнали да беба мора да се оперише на Универзитетској клиници у Тиршовој.
„Видео сам је тада изблиза први пут. Нисам очекивао да је толико мала“, присећа се Ратко.
Лекари су им саопштили да су шансе да Милица преживи минималне. Операција је одложена јер се крв није згрушавала па је постајала могућност да беба искрвари.
„Сви органи су почели да губе функцију, осим срца које је при рођењу било најслабије. Дисала је уз помоћ апарата. Давали су јој лекове јер је трпела ужасне болове. Питао сам: „Што је мучите?“. Да смо у Америци, питали би нас да је скину с апарата“, додаје тата.
„Чекате да се деси најгоре. Питају вас да ли хоћете кремацију или не…“, каже.
Са кнедлом у грлу открили су да су бирали ковчег и да је мама имала само један захтев, да одабере хаљиницу у којој ће сахранити ћерку.
У петак и суботу прогнозе су биле очајне, али у недељу се догодило чудо.
„Звали су ме са Института и рекли да је беба стабилно. Прекинула сам везу и рекла мужу да их назове јер су сигурно погрешили. И њему су поручили да је беба добро и да је какила. На питање како се то догодило, одговорили су: Чудо“.
КАКО ЈЕ НАСТРАДАО ПОЛИЦАЈАЦ МИЛОШ ГРАНДИЋ Шта бисте ви урадили на његовом месту? https://t.co/oDMPn4T1ZQ
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 19, 2018
После чуда све је кренуло набоље. Било је, додуше, варијација, али се њено стање стабилизовало, а мама и тата су славили сваки милиметар хране који је појела. Када је дошла до пет милиметара, срећи није било краја.
Када су им након три месеца рекли да могу да је посете, то осећање је било више од среће.
„Скакали смо, урлали, вриштали, тресли смо се, морали су да нас смирују“, прича у даху мама.
Победила је све и са 2.325 грама је с родитељима напустила Институт за неонатологију и отишла кући.
Месечне контроле показују да је беба херој здрава као дрен, а вага да је тешка пет килограма.
„Наша борба и даље траје. Милицу чека још једна операција, али је најбитније да она није сама, има нас, наше родитеље, сестру Елену и брата Марка“, истиче Ивана.
