Прочитај ми чланак
После дуго времена у Уједињеним нацијама чуо се звук српског језика из уста српског председника, а то и јесте место за право на све различитости, па и право на свој језик.
Захваљујући председнику Србије Томиславу Николићу и његовом говору на седници Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку у уторак, 25. септембра 2012. године, први пут после дуго времена имао је свет прилику да чује звук српског језика.
Раније су наши председници покушавали у Уједињеним нацијама да покажу своју образованост и ученост тако што су сви говорили туђим језиком, па су заборављали да Уједињене нације и служе за то да се тамо чују све врсте различитости, па и разчичити језици. Досадашњи председници Србије (од Милошевића до Тадића) испуштали су из вида да треба да говоре својим, а не туђим језиком ма где се налазили, јер је то државни језик, већински и службени језик Србије и он се мора пошптовати од наших председника и у Србији и изван Србије. Цивилизовани представници и председници свих земаља, па и Србије ваља да знају да постоје преводиоци који ће пренети њихове говоре на све језике на које је то потребно.
У часу када нам се из Европе предлаже нови назив за наш језик „ексјугословенски језик“, говор нашег председника за говорницом Уједињених нација на нашем јзику има посебан значај. Већ видим наше противнике српског језика и ћирилице који ће председнику Николићу приписати „неученост“ и „непознавање“ страних језика. Али, наравно да није у томе ствар. Реч је о праву на своју државу и њен језик у УН.
Стога, говор председника Томислава Николића, после толико година наступа претходних председника Србије и њихових настојања да показују да знају обично енглески језик, претставља значајну новину у понашању будућих наших наступа у свету где треба да се чује и наш језик, макар толико колико се страни језици чују код нас. Уосталом, кад већ постоје преводиоци који треба да зараде за живот од своје професије, зашто би прдседници Србије одузимали хлеб преводиоцима и зашто би се мешали у оно што није њихов задатак и обавеза. А задатак ма којег председника, ма које државе у свету није ни по ком основу да говори још неким језиком осим државног – службеног језика своје земље.
Зато, још једном, подршка и похвала актуелном председнику Србије Томиславу Николићу што је за говорницом Уједињених нација говорио нашим језиком тамо где имају право да се чују сви језици света, јер један, универзални језик не постоји. Зато сви народи света и њихови појединци имају право на своје матерње језике. И наш председник се само држао тог основног људског права у свету.
(Правда)
