Прочитај ми чланакНакон вишесатне полемике, чини се да су и предавач, али и већина гостију, дошли до истоветног закључка да је недопустиво на ауторитаран и ненаучан начин доносити било какве закључке и уводити било какве мере
У петак, 22. октобра 2021. године, у организацији Института за европске студије у Београду, одржано је предавање проф. др Бранимира Несторовића под називом Контроверзе и дилеме око короне и њеног сузбијања. У присуству великог броја гостију и представника медија, предавање је одржано у нешто другачијем формату. Наиме, у разговору са сарадницима Института, али и бројном публиком која је имала прилике да предавање прати преко апликације Zoom, направљен је својеврстан преглед бројних отворених питања и недоумица које скоро две године погађају, како нашу земљу, тако и читаву планету. Од вакцина, надгледања, затварања, до бројева оболелих, различитих модела сузбијања, улоге Светске здравствене организације и предвиђања дуготрајности овог процеса, али и пројекција како ће изгледати свет након корона пандемије.
Foto: Printscreen/ youtube
Гост Института био је проф. др Бранимир Несторовић, један од највећих српских дечијих пулмолога, пнеумолога и алерголога. Истовремено, др Несторовић је и редовни професор у пензији Медицинског факултета Универзитета у Београду и бивши начелник Службе пулмологије и алергологије Универзитетске дечје клинике „Тиршова”, као и бивши члан Кризног штаба Владе Србије формираног након потврђивања првих случајева оболелих од вируса Ковид-19. У име Института, госте је поздравио директор ИЕС, др Миша Ђурковић, који је истакао велику медијску хајку која се подигла на један од најеминентнијих српских института због одабира конкретног предавача, чији погледи нису компатибилни са официјелним корона наративом. У том контексту, нагласио је потребу развијања културе дијалога, те толерисања плурализма мишљења, али је изразио бојазан од повратка друштва у титоистичко доба, где неки нови ЦК (што домаћи, што међународни) има ексклузивно право да одређује подобност тема и предавача.
На самом почетку, др Несторовић се осврнуо на изразиту политизацију и злоупотребу вируса Ковид-19, кога у последње две године прати озбиљна цензура, али и велика манипулација од стране држава и великих фармацеутских кућа. Истакао је став да се ради о вештачки створеном вирусу. Разлога за такав закључак је много. Прво, ниједан вирус у историји није у тако кратком временском периоду мењао циљне групе. У почетку су најстарији били уједно и најосетљивији, док се данас промовише став да су најмлађи „циљна група“ вируса. Друго, ниједан вирус у историји није имао периодичне „пикове“, односно сваки вирус је само прве сезоне пандемијски, а касније постаје сезонски. Такође, ниједан вирус до сада није постајао опаснији мутацијама, већ обратно. И четврто, код епидемије било које болести, смртност је највећа на почетку, те се временом смањује, што само потврђује претходне премисе. Стога, због огромне политизације вируса, те промовисања антинаучног наратива, који поред очигледног игнорисања претходно изнетих научних сазнања, промовише већина држава света, те највеће здравствене институције, попут Светске здравствене организације, али и наша „струка“ оличена у медицинском делу Кризног штаба, др Несторовић је исти напустио још током протекле године. У том контексту, предавач је нарочито истакао случајеве два нобеловца, Омуре и Монтањеа, које су светски медији прогласили квазинаучницима, што довољно по себи говори колико је озбиљна наука деградирана политизацијом пандемије.
Предавач се потом, осврнуо на питања вакцинације, односно одабира вакцина. Нагласио је да он генерално није против вакцина, већ да изражава сумњу у експерименталне вакцине против Ковида. Пре свега, из разлога што је до сада најкраћи период прављења вакцине износио читавих дванаест година, док су се вакцине против короне јавиле свега неколико месеци након почетка пандемије, што значи да није било времена да буду квалитетно испитане. Са друге стране, подвлачи да је званични став СЗО да вакцинисане особе могу да преносе вирус, што обесмишљава вакцинацију. Такође, истиче и драстичне нелогичности, где земље које имају највећи обухват вакцинације, попут Израела и Сингапура, имају и највећи број заражених. У том контексту, предавач је посебно нагласио значај Ивермектина у лечењу пацијената оболелих од короне, у чему је најбоље резултате имала Индија, која је готово победила Ковид-19. Овај лек, поред још неколико других, дао је, по др Несторовићу, значајне резултате у превенцији ове болести, што самим тим додатно обесмишљава веома агресивну кампању вакцинације, јер ако постоји лек за превенцију, вакцинација губи смисао. Као нонсенс, предавач је истакао промовисање вакциналног имунитета, који и сами промотери ограничавају на највише шест месеци, у односу на природни имунитет.
Посебну пажњу, предавач је посветио сумњама које се јављају због обдукције умрлих од короне, као и због недовољно прецизних података о броју умрлих, али и броју заражених, имајући у виду недовољну поузданост тестова за детектовање овог обољења. По његовом мишљењу, уколико се настави са коришћењем досадашњих тестова, ова пандемија може „вечно“ да траје. Са друге стране, поједине бројке нам могу само делимично објаснити о каквој пандемији је реч. Наиме, предавач је нагласио да две трећине умрлих у Италији, која је била највеће првобитно жариште у Европи, заправо представљају лица која су била корисници услуга домова за старе. Такође, осврнуо се на честу измену протокола лечења пацијената од короне у протеклих годину и по, не само код нас, него и у другим земљама, истовремено наводећи Русију, Индију и још понеке државе које имају сопствене, много ефикасније протоколе, и које, за разлику од Србије, не прате слепо инструкције СЗО. По питању увођења конкретних епидемиолошких мера, др Несторовић је изразио озбиљну сумњу у њихову адекватност, а нарочито је подвукао незаконитост увођења тзв. Ковид пропусница, које директно крше основна уставна права грађана, али су истовремено у супротности и са Законом о здравственој заштити, према коме нико нема права да проверава вакцинални статус конкретног лица.
Након вишесатне полемике која се водила о готово свим актуелним питањима везаним за пандемију, чини се да су и предавач, али и већина гостију, дошли до истоветног закључка, да је недопустиво на ауторитаран и ненаучан начин доносити било какве закључке и уводити било какве мере, већ да је за то неопходно сучељавање различитих мишљења, како би се кроз сумњу поједине научне претпоставке доказале, односно оповргле. Такође, недопустиво је робовање науке политичким и другим елитама, те искључив однос појединих делова „струке“ спрам својих колега који у својим радовима долазе до другачијих резултата. У супротном нам се тридесете године ХХ века могу поновити на планетарном нивоу, али овога пута у једном много језивијем сценарију.
Душан Илић,
Институт за европске студије
