Прочитај ми чланак
(Ивин свет)
Напад на колону ЈНА у Сарајеву познат је и као „Масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву“ извршиле су снаге Армије Републике Босне и Херцеговине 3. маја 1992. Тада је нападнута колона возила Југословенске народне армије у Добровољачкој улици у Сарајеву која се повлачила према касарни у Лукавици. У нападима 3. маја убијена су 42, а рањена 73 војника, официра и цивила различитих националности међу којима је највише Срба. У нападу дан раније, 2. маја 1992. убијено је 14 припадника ЈНА.
Команда Четврте армијске области ЈНА, којој је било седиште на Бистрику у Сарајеву, нападнута је минобацачима и снајперима 22. априла 1992. из правца пиваре. Дана 2. маја 1992., у 12 часова, извршен је напад на Дом ЈНА у Сарајеву од стране Зелених беретки. Том приликом је било опкољено десет припадника ЈНА који су у тим тренуцима пружали отпор. У нападу је учествовало око 200 припадника муслиманских снага и Зелених
На страни ЈНА, генерал Милутин Кукањац упутио је пуковника Милана Шупута са 2 БОВ-а и 3 пуха и 40 војника у помоћ ка Дому ЈНА. Упали су у заседу и остали блокирани у Улици Ђуре Ђаковића до наредног јутра када су се предали (уз 6 погинулих). Мајор Марко Лабудовић са санитетским возилом из Војне болнице кренули су у помоћ ка групи пуковника Шупута и били су дочекани и уништени код трамвајске станице на Скендерији (уз 14 погинулих). Истога дана, око 13 часова, извршен је напад на возило које је транспортовало храну за команду Друге војне области. У возилу су били капетан Петровић и возач. Капетан је погинуо на лицу места, а возач, тешко рањен, успео је да стигне до команде где је издахнуо. У 17 часова убијен је војник Пелемиш у команди. Напад је престао око 20 часова.
Дана 3. маја око 13 часова у разговору између канадског генерала Мекензија(први командант УНПРОФОР-а у БиХ) и генерала Кукањца договорена је размена, тада ухапшеног Алије Изетбеговића, за извлачење војске и официра из команде ка Лукавици. Размена је договорена за 15 часова. У команду долази Алија Изетбеговић и даје лажна обећања да ће конвој бити безбедан па је војска напустила касарну. Покрет је почео у 18 часова.
На челу колоне, која је бројила око 40 возила са око 300 људи, били су генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина. Само километар даље од поласка, када је транспортер на челу конвоја избио из Добровољачке улице на Скендерију, око 20 територијалаца је препречило возило, одсекавши притом остатак колоне, а из околних кућа, са удаљености око педесетак метара, отворна је ватра. Пуцали су са свих страна, са кровова, прозора. Ватра је отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине. Пуцано је и на обележено санитетско возило у којем је погинуо примаријус др. пуковник Радуловић. Убијен је и пуковник Михајловић, официр безбедности, који је у пензију отишао дан раније.Припадници ЈНА, углавном млади војници, беспомоћно су седели у возилима и на камионима, а према сведочењима преживелих, ликвидације су биле бруталне – нападачи су извлачили ненаоружане војнике, официре и цивилна лица, која су уз понижавање, рањавали и убијали на улици.
Министарство унутрашњих послова Србије расписало је због ратног злочина потерницу за 19 лица осумњичених за напад на касарну и болницу у Сарајеву и војну колону у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.
Међу оптуженима за ове ратне злочине налазе се Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић тада командант Територијалне одбране, ТО БиХ),Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић звани Талијан, Заим Бацковић звани „Заги“, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић, Керим Лончаревић, Иво Комшић, Стјепан Кљујић.
Поновићу, у масакру у Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године током напада на колону ЈНА су убијена 42, а рањена 73 војника, официра и цивила различитих националности међу којима је највише Срба. Међу убијеним војницима бивше ЈНА у Добровољачкој улици смртно је страдало и шест Хрвата, два муслимана, и два Албанца. Заробљено је 218 припадника ЈНА који су били изложени психичком и физичком злостављању.
Тужилаштво БиХ тврди да је у два дана напада на припаднике ЈНА седам, а рањено 14 особа.
Да ли треба рећи да ни за овај злочин још увек нико није одговарао или се то већ подразумева?
