Прочитај ми чланакДео источног крака Коридора 10 између Пирота и Димитровграда служиће и Војсци Србије. Деоница без нагиба и усека, идеална за слетање авиона.
Део источног крака Коридора 10, на деоници између Пирота и Димитровграда, тачније између Војнеговачке баре и села Суково, пројектован је и направљен по свим стандардима и као војни аеродром! Место које је важило за „црну тачку“ и на коме се минулих деценија, на бившој магистрали ка Бугарској, гинуло у језивим саобраћајним несрећама, злу не требало, послужиће и за слетање борбених авиона и војних летелица.
Реч је о сектору 6 и 7, односно деоници без икаквог нагиба, бочних косина и усека, која је права као пушчана цев. Управо то је пресудило код надлежних да део ове паневропске саобраћајнице, у случају потребе, послужи и као војни аеродром.
– На захтев војних власти наше земље, овај део је направљен и као аеродром. Укупна дужина деонице је 2,3 километара, а од остатка пута дугачког 30,2 километра разликује се по заштитном појасу који је на аеродромском делу урађен другачије, односно не постоји класичан заштитни појас – каже „Новостима“ Дарко Вукосав, надзорни орган на овом делу будуће паневропске саобраћајнице,
То практично значи да су коловозне траке пројектоване и рађене на подлози и са завршним слојем који може да издржи ударе најтежих савремених војних авиона приликом слетања и полетања и да је дужина „писте“ адекватна потребама војних летелица. Осим тога, решен је и проблем вода са површине. Прикупљена кишница се одводи до колектора, где се пречишћава и тек тада се пушта у реку Нишаву, односно Јерму и Гинску. На овом делу Коридора нема ни надвожњака, што је такође био један од услова да се, у случају потребе, пут пренамени у аеродром и да иза тога опет на њему функционише саобраћај.
Идеја о војном аеродрому на Коридору је стара више деценија, односно још из времена изградње магистрале, шездесетих година прошлог века. Управо због карактеристика овог дела пута, говорило се да у случају потребе ауто-пут може да буде и аеродром. Нарочио је то било актуелно 1968. године, када је букнула криза у Чехословачкој. На сву срећу, таква потреба се никада није указала, али је идеја остала, па је последњих година током изградње коридора и реализована.
ТОКОМ ЛЕТА НАЈВИШЕ ЖРТАВА
Овај део пута званично је добио статус „црне тачке“, јер се на њему гинуло као на фронту. Нарочито током летњих месеци и гужви ка граници. Пут јесте био беспрекорно прав, али узак, па су судари као последица претицања и лоше процене возача редовно односили животе. Завршетком Коридора 10 и пуштањем саобраћаја ове деонице, црна статистика ће се само памтити и повремено препричавати.
