Прочитај ми чланакНепријатни мириси су уобичајена појава за летњи период, не третирају се као загађујуће материје, само нарушавају комфор суграђана.
Фото: Н.С.
Идем синоћ тако преко Трга републике, на песничко вече, са једном дамом. Одједном осетим, да простите, непријатан мирис. Све гледам да нисам можда угазио у псећи измет. Окрећем се око себе, дискретно подижем ногу и гледам у ђон, нема ништа. А оно – смрдииии. Црни Јоване, да нису можда дигестивни проблеми, питам себе унезверено. Кад, на прелазу покрај мене, док чекамо зелено на семафору, пролазница прича како на Тргу свако вече нешто језиво смрди. У налетима. И, ту ми лакне! Али, питам се шта то ветар доноси усред центра Београда.
Квалитет ваздуха – веома добар
Закон о заштити животне средине не препознаје непријатне мирисе у ваздуху као загађујуће материје. У Градском заводу за јавно здравље редовно прате ниво загађујућих материја, и то на више од 20 мерних места у престоници.
– Да се у ваздуху појави нека загађујућа компонента, нама то не би могло да промакне. Квалитет ваздуха у престоници је тренутно веома добар. Томе доприноси смањен интензитет саобраћаја у току лета, јер је он један од главних загађивача, али и пауза у грејању – истиче Андреј Шоштарић.
Ништа необично за балканску метрополу, поготово у јулу и августу. На удару непријатних мириса на првом месту је приобаље, а ту су и газдинства на ободу града. Каткад може да се „посрећи” и житељима централних градских општина, па се тако баш ових дана смрад осетио и у деловима Новог Београда, Старог града, Врачара… Да се нежељени мириси прошире још више потребно је само да дуне ветрић или почне да сипи киша.
– Непријатни мириси су уобичајена појава за летњи период, не третирају се као загађујуће материје, само нарушавају комфор грађана, али нису штетни по здравље. Настају због ниског водостаја река и мањка падавина. Реке се повлаче и долази до распада органских материја у приобаљу, што узрокује појаву тих непријатних мириса. То је посебно актуелно када су, као сада, високе температуре. Јер, тада се интензивирају испаравања органских једињења која су иначе носиоци непријатних мириса – објашњава Андреј Шоштарић, физикохемичар из Градског завода за јавно здравље.
И стајско ђубриво, штале, фарме, канализација… могу да утичу да јачину мириса у ваздуху. Реч је о природном процесу, поручују стручњаци, подсећајући да у околини Београда постоје бројна пољопривредна газдинства и фарме свиња и осталих домаћих животиња са којих редовно допире смрад.
– Отпад са таквих фарми се користи као стајско ђубриво на пољопривредном земљишту, па у комбинацији са ниским водостајем и не чуди када се по високој температури створе непријатни мириси. Још ако дуне ветрић, онда се не осећају само у приобаљу и на фармама са обода, већ и унутрашњем, централном делу града. Нивоу смрада делимично доприноси и канализациони систем јер низак ваздушни притисак потпомаже да се из канализационих отвора лакше ослобађају тешки мириси – истиче Шоштарић.
Да ли ће се мириси примирити или појачати највише зависи од ветра.
– Уколико се ваздушни притисак промени, киша спере ваздух, дуне јачи ветар, сви мириси из ваздуха могу да нестану. Али, каткад је могуће да се догоди и да сасвим мало кише стимулише додатни распад органских материја, због чега ће се непријатни мириси поново интензивирати у граду – напомиње Шоштарић.
