Прочитај ми чланак
Држава Србија и није држава, него се само тако зове, и служи да се 250 посланика Народне скупштине и политичари који су изабрани да воде ту творевину, богате на рачун поштених људи.
Ти непоштени људи деценијама раде да законима систематски сатру поштење и људскост, а од победе “демократа“ (читај: гробара) пре скоро деценију и по, почели су да доводе стране банке уз чију помоћ, као и уз сарадњу домаћих банкара, покушавају да изврдају све прописе који постоје на овом свету и зараде што више сребрењака.
На пример, пре неколико година Заштитнику грађана се за помоћ обратила докторка чији је дуг због камате на камату порастао са неколико стотина хиљада динара на чак неколико милиона. Због одлуке да се уда у Београду, морала је да врати стипендију болници која ју је у главни град послала на стручно усавршавање. На дуг су јој обрачунали камату због које је покренула судски спор.
„Млади лекар и лекарка су почели да скупљају документе са намером да се иселе у Норвешку, ако се добро сећам, јер су знали да ће до краја живота морати да отплаћују дуг који апсолутно не могу да отплате управо због примене камате на камату“, рекао је заштитник грађана Саша Јанковић.
Уставни суд 2012. донео је одлуку да је такав начин обрачунавања камате неуставан. Иако се оцена односи само на Закон о висини затезне камате, у болници су послушали препоруку Заштитника грађана и одустали да докторки наплате камату.
Јанковић сматра да одредба која је неуставна у једном закону, а појављује се и у другим законима, треба да буде апсолутно избрисана.
„Држава има обавезу према својим грађанима да не примењује неправичну зеленашку камату и моја интервенција се сводила на то да је Пореска управа била дужна да, ако је већ морала да чека да се Уставни суд изјасни о камати на камату, да одмах без одлагања припреми измене закона и прекине са наплатом камате на камату од грађана“, каже Јанковић.
Предлог за измене закона
Пошто Пореска управа, према његовим тврдњама, то није учинила, Заштитник је предложио да се накнадно измени закон како би се грађанима вратио новац који је прибављен после одлуке Уставног суда.
У саопштењу Пореска управа објашњава да би у овом случају враћање новца дужницима било незаконито, јер су са комфорном методом обрачунавања затезне камате престали 2011. године, дакле, пре одлуке Уставног суда, а не после, како тврди Заштитник грађана.
Ипак, затражили су мишљење од Уставног суда.
„Одлука Уставног суда има правно обавезујуће дејство само у односу на пропис који је био предмет оцењивања“, одговорио је Уставни суд Пореској управи Министарства Финансија.
Како тврде у Пореској управи, порески закон није био предмет оцењивања уставности.
„Одредба Уставног суда мора се применити на све оне који врше обрачун камате између повериоца и дужника, то се пре свега односи на државу и мора се односити на пореске органе и грађанима се неизоставно, по мом виђењу ствари, мора вратити више наплаћен новац јер то су елементарна права која се морају испоштовати“, каже адвокат Александар Радивојевић.
О случају Пореске управе Заштитник грађана очекује одговор Владе и Народне скупштине.
(Вести)
