Прочитај ми чланак
Компјутерски маг и оснивач Мајкрософта Бил Гејтс “твитовао“ је о Зорану Поповићу, америчком научнику из Србије који онлајн игрицама учи децу математици, пишу београдски медији.
А Гејтс, човек чије име је синоним за компјутер и дигитално, не спомиње неког залуд, чак ни на Твитеру. „Натерати“ децу да заволе математику и искористе њене потенцијела за добробит света није ни лаган ни тривијалан задатак. А Зоран Поповић му прилази на фантастичним начин – кроз веома озбиљне компјутерске игрице, наводи портал “Мондо“.
„Имате армадила, црно-белу пастрмку и дугину пастрмку. Могу ли да стану у кутију?“ Ово није нерешива питалица већ, описује сајт “Wиред“, начин на који децу уче математику Зоран Поповић, компјутерски научник и професор са Универзитета Вашингтон.
Поповић је постао познат 2010. године по својој популарној онлајн игрици Фолдит. Толико познат да му и Американци рутински пишу презиме са „ћ“. Игрица коју осмислио две године раније са професорем биохемије Дејвидом Бејкером, првобитно је изазивала играче да креирају формулу протеина савијајучи и реаранжирајући амино киселине у нове облике. Победници су они који на крају направе најбољи молекул.
На опште, па и Поповићево изненађење, ненаучници–играчи развили су комплексније протеине него што су то урадили научници биохемичари. А ти нови протеини могу довести до открића нових лекова и органских материјала. Сада Поповић жели да искористи снагу игре у још ширу сврху – револуционарну идеју да се комплетно образовање одвија кроз играње.
За почетак је прилагодио је “ДрагонБоx“, норвешку играчку апликацију која полази у упознавање са концептима алгебре преко карата са ликовима животиња, па наставља све до бројева и копјутерских знакова.
Деци је дата мешавина карата и кутија, па се они у игри једноставних правила ослобађају непотребних карата. На крају играч остаје са кутијом на једној и несмањивим бројем карата на другој страни – као еквивалент решењу математичке непознате „x“.
У екперименту с “ДрагонБоx Адаптиве“ у држави Вашингтон, чак 93 одсто средњошколаца успешно је савладало концепт након само 90 минута играња. И она нису желели да престану.
Поповић сада овај метод користи као основу за савладавање целокупног градива математике за шести разред основне школе у Сијетлу, а догодине и у Бруклину и Бразилу.
Следећи „на тапету“ су наука, језици, чак и кодирање…
Зоран је већ дуже време познат на светској научнопопуларној сцени. Након емигрирања у САД, из Девете београдске гимназије крајем осамдесетих година прошлог века, дипломирао је компјутерске науке на Универзитету Браун 1991. године , а магистрирао 1993. и докторирао 1999. на Карнеџи Мелон Универзитету са дисертацијом о аутоматској синтези и трансформацији реалистичне анимације ликова.
Био је на позицији истраживача у “Сун Мицросyстемс анд Јустсyстем“, као и на Унивезитету Калифорније у Берклију.
Зораново поље истраживања је примарно компјутерска графика, посебно анимација ликова, покрета и физички базирано моделовање природних феномена. Ако му се идеја оствари, кандидат је да га се будуће генерације сећају као „оца модерног учења“
(Вести онлајн)
