Прочитај ми чланакДонацијом 6 МиГ-ова 29 из Русије и ремонтом постојећих авиона којима су ове године истекли ресурси, Србија је за сада делимично обновила могућности ловачке авијације које су изгубљене након 1999. године. РВ и ПВО Војске Србије поседује 10 29-ки од којих је тренутно оперативно 9 док би последњи примерак требао да полети наредних месеци. Такође, како је након вежбе ‘’Век победника 1918-2018’’ изјавио председник Србије Александар Вучић, из Белорусије ће у наредна 3-4 месеца стићи још 4 МиГ-а 29 па би тако Србија имала ескадрилу од 14 авиона.
И док је ловачка авијација добила поменуте авионе, систем Ваздушног осматрања, јављања и навођења (ВОЈиН) два осматрачка радара АН/ТПС-70 који су као половни купљени од Словеније, артиљеријско-ракетне јединице за противваздухопловна дејства (АРЈ за ПВД) још чекају нову технику. Осим што је најавио МиГ-ове из Белорусије, хеликоптере Ми-17 и Ми-35 из Русије, борбене беспилотне летелице из НР Кине, разговоре о ракетном систему ПВО Мистрал, председник Србије је после вежбе на Пасуљанским ливадама и Пештеру рекао и да ће у наредном периоду стићи ‘’још нешто о чему не могу да причам, а што смо већ платили’’ као и ‘’када бих рекао, увели би нам санкције’’.
Врло брзо смо од Спутњика али и војно-политичког коментатора Мирослава Лазанског сазнали о чему се ради, он је на телевизији Прва рекао да се ради ‘’о једном од најмодернијих ПВО система за који је влада већ одвојила новац, али док председник не каже, нећу ни ја да кажем’’. Подсетимо Лазански је маја месеца ове године приликом гостовања на РТС-у поводом војне параде у Москви изјавио да смо „одлучили“ да купимо савремени руски ПВО систем, при том рекавши да мисли да је то систем Панцир и да су за то „већ обезбеђене паре“. Наредних месеци поједини медији, позивајући се на неименоване изворе најављивали су да ће нови ПВО систем тј. Панцир бити приказан на војној паради која је требала да се одржи почетком овог месеца а уместо које је изведена војна вежба.
Артиљеријско-ракетним јединицама за противваздухопловна дејства, како оним за трупну тако и за територијалну ПВО хитно је потребна савременија техника, била она купљена коришћена или новопроизведена. Потребно је заменити готово све ракетне системе, почевши од лаких преносивих ракетних система, преко лаких мобилних система малог домета па све до система средњег домета. Руски Панцир је, како Танго Сиx сазнаје, један од могућих система који би се ускоро могао наћи у Војсци Србије а за чију набавку јесте преговарано и то у пакету са хеликоптерима.
Развој комплекса 96К6 ‘’Панцир-С’’ за потребе Војске ПВО бившег СССР-а започет је је још 1990. године у предузећу ‘’КБ Приборостроения’’ и то на бази артиљеријско-ракетног система 2К22 (2С6) ‘’Тунгуска’’ који се већ налазио у наоружању ПВО Копнене војске. Панцир је осмишљен као систем за заштиту мобилних јединица, стратешки важних војних и индустријских објеката као што су војне базе, центри везе, аеродроми и објекти важни за економију а код Морнарице за одбрану површинских ратних бродова. Такође систем је требало да обезбеди и заштиту ракетних система велког домета С-300 фамилије С-300П коју је користила Војска ПВО и то од ваздушних напада на малим даљинама а поред тога и да уништава лако оклопне циљеве на земљи као и непријатељску живу силу.
Војска ПВО је тражила да Панцир буде точкаш како би лакше пратио системе С-300П који су такође точкаши. Гусенично возило није долатзило у обзир јер има мању брзину на путевима, мање је поуздано, скупље је за одржавање а такође и мањих је димензија што би ограничавало количину борбеног комплета наоружања. Уз све наведено није било ни потребе за оклопом као код Тунгуске која се користи на самом бојишту а тражено је више ватрене моћи, већа брзина премештања како би се могла пратити возила комплекса С-300П, потом ниска набавна цена и нижи трошкови коришћења. Тако је у односу на Тунгуску добијено возило већих димензија са новом куполом на којој је било више лансирних цеви ракета као и новија и већа радарска опрема.
Шасија прве опитне верзије панцира био је теренско возило повишене проходности конфигурације 8×8 Урал 5323.4 са мотором КАМАЗ-7406 снаге 260 КС. Опитни прототип који је прошао испитивања је произведен 1994. а први пут је јавно приказан на авиосалому МАКС у августу 1995.
Овај првобитнии модел имао је 12 ракета 9М335 које су по спољашњости и конструкцији биле сличне ракетама 9М331 са артиљеријско-ракетног система ‘’Тунгуска’’ али је домет по даљини повећан на 12 км а по висини 8 км. У ракети је примењен јачи мотор, маса бојеве главе која се састоји из шипкастих убојних елемената је повећана на 20 кг, ракета је двокалибарна одн. пречник маршевског дела је повећан на 90 мм док је пречник предње секције остао 76 мм. Код ракете је прмењен ваздушно-динамички управљачки систем, систем навођења ракете је радиокомандни а систем је могао истовремено наводити до три ракете.
Артиљеријско наоружање ове верзије Панцира састојало се из два течношћу хлађена аутоматска једноцевна топа 2А72 калибра 30 мм ефикасног домета до три км по висини и 4 км по даљини, брзине гађања до 450 граната у минути, брзине гранате на устима цеви топа 970 м/с, са две врсте граната – високо експлозивном запаљивом и за пробијање оклопа. Борбени модул који је постављен на крову тела борбеног возила, садржи два блока са по 6 противавионских ракета, два топа који су постављени са унутрашње стране лансирних контејнера ракета, радарску станицу за откривање циљева, систем за праћење циљева и ракета.
Такође на возило је монтиран и оптички систем за праћење циљева и управљанеј ватром. Радна места оператера навођења и командира борбеног модула налазе се у задњем делу борбеног возила. Радарска станица за праћење циљева и ракета 1Л36-01 ‘’Роман’’ (НАТО ознака Хот Схот) развијена током 1994-1995. у фирми ОАО ‘’Фазотрон НИИР’’. Овај радар био је вишенаменски, у осматрачком режиму радио је у С опсегу, приликом нишањења у два опсега – у центиметарском и милиметарском а намењен је за праћење циљева и навођење ракета. Захтеви који су стављени пред овај систем је био да може открити циљ радарског одраза од 0,1 м2 на даљини од 15 км, касније је омогућено да се помоћу радара нападну два циља а електрооптичким системом још два.
За нишањење се користио пулсни Доплеров радар 1РС2 ‘’Шлем’’ који је могао да открива циљ радарске површине од 2 м2 на даљини од 30 км, за праћење циљева користио је X опсег а за нишањење и навођење ракета Ку опсег. Због даљег развоја западних одн. америчких прецизних убојних средстава (фамилија ЈДАМ и СДБ) 2004. године дошло је до промена тактичко-техничких захтева и због тога ни овај радар није задовољио.
У току испитивања је закључено да комплекс не може дејствовати у покрету, а према мишљењу стручњака специјалне државне комисије и више истраживачких институција Министарства одбране, Панцир није могао да изврши своје постављене задатке и да се бори са високопрецизним на даљинама већим од 12 км. Осим наведеног, губитку интереса руске Војске ПВО и ПВО КоВ-а за овај систем допринело је и драстично смањење набавке војне технике током 90-тих година 20. века. И поред тога настављени су тестови и експерименти али о трошку фирме која га је развијала.
Одбацујући компоненте које су коришћене на систему 2К22 Тунгуска приступило се потпуној промени конструкције Панцира, највише промена претрпео је радарски систем као и борбени модул односно турела. У другој половини деведесетих интерес за Панцир су показали Уједињени Арапски Емирати па су настављени радови на његовом даљем развоју. Конструисан је сасвим нови борбени модул са новим топовима, новим ракетама, осматрачким радаром и системом за управљање ватром.
Маја 2000. године са УАЕ је потписан уговор вредан 734 милиона долара за 50 комплекса ‘’Панцир-С1Е’’ од којих 24 на возилима точкашима и 26 на гусеничарима. Од наведене суме 50 процената је отплатило руско Министарство финансија како би се отплатио дуг Русије према УАЕ. Према условима уговора носилац развоја био је дужан да до краја 2002. године изведе опитно-конструкторске радове нове варијанте Панцира и да у у периоду од 2003-2005. у три партије Емиратима испоручи свих 50 система. За испитивања и тестирања система УАЕ су уплатили аванс од око 100 милиона долара.
Конструисање варијанте за Емирате ишло је успешно, иако веома успорено због многобројних техничких и организационих проблема. Због тога је дошло до непоштовања услова уговора а највише проблема задавао је нови радарски систем, приступило се разради ПЕСА радара 1РС2-1 (1РС2-1Е) па је 2005. УАЕ предложена усавршена верзија за које је требало више времена. Због тога су се Емирати сложили са изменом рокова према којима би први примерци били предати 2006. године а последњи 2009.
Радар 1РС2-1 ради у К-опсегу, у режиму трацк wхиле сцан може исовремено пратити 9 цљева, може пратити летелице које се крећу брзином од 10 до 1100 м/с, да прати 4 лансиране ракете, домет за циљ радарског одраза (РЦС) 2 м2 24 км, РЦС 1 м2 21 км, РЦС 0,5 м2 16 км, РЦС 0,1 м2 10 км и РЦС 0,03 м2 7 км.
Средином 2006. изведена су успешна испитивања Панцира-С1 (модел 2006) са лансирањем ракета на полигону Капустин Јар. На крају исте године Емиратима је испоручен показни примерак за обављање прве фазе испитивања на њиховојн територији. Друга етапа испитивања изведена је током лета 2007. За време развоја Панцира испитивано је неколико типова возила који носе контејнер масе од око 10 тона који се састоји од борбеног модула, кабине за посаду од три члана, одсеком за смештај агрегата и модула за климатизацију.
Међу тестираним возилима били су камиони 8×8 и то руски Урал 5323.4, белоруски МЗКТ-7930, руски КамАЗ-6350 и 6560 и БАЗ-6909-019, немачки МАН-СX45 као и белоруски гусеничар ГМ352М1Е. УАЕ су изабрали МАН-СX45 док су касније за оружане снаге Русије Панцири-С1 испоручивани на Камазима 6350 и 6560. Осим мобилног нуди се и стационарни Панцир који може служити за одбрану важних објеката.
Серијски Панцир-С1 има два двоцевна топа 2А38М калибра 30 мм који се хладе водом или антифризом, имају електрични погон, брзину гађања до 2500 граната у минути, брзине гранате на устима цеви топа 960 м/с, са борбеним комплетом од 1400 граната и ефикасним дометом од 0 до 3 км по висини и 200 м до 4 км по даљини. Топови се на борбеном модулу могу покретати -9 и +85 степени по елевацији. Ту је затим 12 нових радиокомандно вођених ракета 57Э6-Е масе 71 кг високе отпорности на електронско ометање, са импресивним убрзањем до максималне брзине 1300 м/с за две секунде.
Домет је од 5 м до 15 км по висини и 200 м до 20 км по даљини, маса бојеве главе је 20 кг са експлозивним пуњењем од 5 кг а могуће је гађати циљ брзине до 1000 м/с. Омогућено је истовремено гађање 4 циља са 8 ракета (две ракете по циљу). Домет радарског близинског упаљача је 9 м а вероватноћа поготка једним ракетом 0,7.
Фирма ВНИИРТ развила је нови ПЕСА (Пассиве Елецтроницаллy Сцаннед Арраy) радар 2РЛ80 (или 2РЛ80Е) који ради у С опсегу домета до 50 км, покривеност по елевацији 0 до 60 степени, и брзину скенирања две до 4 секунде. Даљина откривања циља радарског одраза од 1 м2 је на 47 км, а од 0,1 м2 на 26 км. Радар може претраживати циљеве по азимуту од 360 степени уз брзину од 15 до 30 обртаја антене у минути. Ловца радарског одраза од 2 м2 може открити на 36 км, борбени хеликоптер класе америчког Апача на 32 км, крстарећу ракету која маневрише и има радарски одраз од 0,1 м2 на 20 км, једрећу бомбу са радарским одразом 0,2 м2 на 16 км и противрадарску ракету АГМ-88 са радарским одразом 0,1 м2 на 12 км.
Такође ту је и нови оптоелектронски темовизијски систем за осматрање и праћењекоји се може померати од -5 до 85 степена по елевацији и +/- 90 степени по азимуту, који ради у средњеталасном и краткоталасном инфрацрвеним опсегу и који може открити авион нпр. Ф-16 на даљини до 26 км, противрадарску ракету АГМ-88 на до 15 км, крстарећу ракету на до 14 км и једрећу бомбу на до 10 км. Ракете се могу пратити било радаром било оптоелектронским системом а осим главне антене радара ту је и антена командног линка који је део система АПКНР који служи за предају команде и усмеравање ракета. Осим тога уграђен је и дигитални даталинк који омогућује умрежавање више возила у батерији.
Произвођач данас рекламира Панцир као систем који је изузетно отпоран и имун на електронска ометања, који има велику вероватноћу преживљавања у случају масовног напада противрадарским ракетама, могућност уништења високопрецизног ваздухопловног наоружања попут ракета ваздух-земља, вођених бомби и крстарећих ракета, потом уништавања авиона, хеликоптера, беспилотних летелица, ефикасно употребљив дању и ноћу и у добрим и у сложеним метео условима, високо мобилан (између осталог брзина на добром путу до 90 км/х), посебно у заштити моторизованих и оклопних јединица и који је високо оперативнан и поуздан.
Уобичајна батерија система Панцир-С1 састоји се од 4-6 борбених возила, два до три возила за транспорт и претовар ракета 2Ф77М, командног возила 9С737МК Ранжир, станице за испитивање и ремонт 9В921, станице за припрему ракета 2Ф55-1, станице за поправке 2В110-1, станице за испитивање и ремонт 1Р10-1М и мобилне радионице ИТО-АПГ-М1.
Систем 96К6 може бити употребљен на неколико начина, први од њих је да је свако возило посебна борбена јединица која дејствује без примене било каквих других средстава. Може радити и у аутоматском режиму у одвојеној борбеној јединици али и у батерији од 6 возила. Ту је затим батерија у којој посада једног изабраног возила, осим за борбену примену може командовати посадама у још три до 5 возила обезбеђујући им информације о циљевима на које ће дејствовати. Могућа је борбена примена командног центра који преноси све потребне податке ради извршења задатака као и борба у саставу батерије која осим командног центра има подршку и осматрачких радара за рано упозорење, попут Востока-Е, Касте-2Е2 и најновијег и најсавременијег 1РЛ123.
Јула 2011. године компанија ЕНИКС приказала је нову верзију система, означену као Панцир-С2 са радаром који има двострану антену (тзв. Јанус изглед антене) а испоставило се да је, осим за руску војску, рађена за извоз и то за Алжир. У односу на 2РЛ80 има већу брзину праћења чиме је побољшана могућност праћења прецизних убојних средстава посебно противрадарских ракета АГМ-88. Такође ту је и нова ракета 95Я6СМ домета 25 км по даљини са пречником маршевског дела од 210 мм и пречником другог степена 76 мм којом се могу гађати циљеви брзине до 1850 м/с, има већу кинетичку енергију, већу дозвољено Г-оптерећење, краће време дејства.
За услове Арктика развијен је Панцир-СА који, занимљиво, нема топове 2А38М али је зато борбени комплет ракета 57Э6Е повећан са 12 на 18. Систем је добио најновији осматрачки радар који ради у С-опсегу а ту је и најновија станица за праћење циљева. У овом случају је као возило примењен зглобни транспортер гусеничар ДТ-30ПМ кога производи завод ИМЗ ’’Витјаз’’ из града Ишимбај. Ово возило обезбеђује високу проходност у било којим теренским условима а поседује и амфибијска својства тј. може савлађивати и водене препреке.
Носивост транспортера ДТ-30ПМ је 30 тона што у потпуности задовољава захтеве инсталације система Панцир као и његово борбено дејство из застоја, у покрету па чак и пливању у води. Мали специфични притисак на тло од само 0,27 кг/цм² омогућује не само велике могућност кретања по тешком терену већ и обављање задатака који могу захтевати вожњу по минираним површинама.
Аутономија кретања транспортера је 700 км, максимална брзина на путу је 45 км/х а у вожњи под водом до 6 км/х. Борбени модули са радарима, станицама за праћење и ракетама су постављени на вучени део транспортера док су енергетски системи и системи за одржавање живота смештени у главни, предњи сегмент ДТ-30ПМ где се налази и посада система.
За опремање бродова развијена је верзија са ознаком Панцир-МЕ, прву пут је уграђен на ракетни чамац пројекта 22800 “Каракурт“. Уместо двоцевних топова 2А38М примењена су два шестоцевна ротирајућа АО-18Д калибра 30 мм. Према изгледу, највероватније је примењен нишански радар са најновије верзије Панцир-СМ. Такође изнад нишанског радара додата је и сасвим нова оптоелектронска опрема.
Прве фотографије најновије варијанте Панцир-СМ који је између осталог настао и на основу искустава из Сирије, појавиле су се током 2017. године. Систем је постављен на шасију возила Торнадо К-53958 а његово испитивање на полигону Ашулук примећено је крајем марта ове године. Панцир-СМ биће радикално унапређен у односу на раније верзуије, имаће ракете домета 25 км по висини и чак 40 км по даљини чија би почетна испитивања требала да почну крајем ове године. Њих ће моћи да користе и старије варијанте Панцира али ће максимални домет бити ограничен због мањег домета нишанског радара.
Борбена употреба Панцира у Сирији које је Русија распоредила пре свега за одбрану ваздухопловне базе Хмејмим, луке Тартус као и положаја ракетних ПВО система С-300 и С-400, није само допринела развоју дубоко осавремењене верзије Панцир-СМ са ракетама знатно веће домета већ су започели радови на контруисању нових ракета мањег калибра које ће служити пре свега за уништавање малогабаритних циљева, на пример беспилотних летелица веома малих димензија. Овим ракетама такође ће моћи бити наоружани и старије верзије Панцира.
Русија је за три године колико користи овај систем у Сирији, пријавила да је њиме оборено на десетине ако не и стотине циљева који су били претња по њихове војне снаге. Осим артиљеријских ракета и наоружаних беспилотних летелица које су употребили исламисти, обарани су извиђачки аеростати и балони као и извиђачке беспилотне летелице попут израелске Херон, турске Бајрактар, америчке РQ-21 ‘’Блацкјацк’’.
Богато ратно искуство на Панциру стекли су и Сиријци и то не само приликом дејства на вођена убојна средства током ваздушних удара израелских ваздухопловних снага него и у нападима западних савезника. Најбољи пример за то је масовни ракетни напад са 103-105 крстарећих ракета који се догодио 14. априла ове године. У руском извештају о дејству сиријске ПВО наведено је да су посаде сиријских Панцира лансирале 25 ракета и погодиле 23 циља.
Ипак, постоје и незванични извештаји да се руски Панцири-С1 у Сирији нису баш најбоље показали када је реч о дејству на споре и малогабаритне циљеве и да су због тога за одбрану базе Хмејмим у априлу ове године распоређени ракетни системи Тор-М2У. Наведен је пример за период од 1. до 7. јула када је системима Тор оборено 7 беспилотних летелице са 9 ракета док су Панцири оборили свега три БПЛ али са чак 13 ракета.
Даље се наводи да је у другој половини јула Торовима оборено такође 7 БПЛ уз утрошак 9 ракета док Панцири нису оборили ниједан. У августу су посаде Торова оборили 8 БПЛ са 9 ракета а укупно је за период од априла до октобра 2018. погођено чак око 80 БПЛ уз успешност од 80 процената док је за исти период Панцир имао свега 19 процената погођених циљева.
Овакве тврдње изнео је, позивајући се на неименоване официре из базе Хмејмим, извесни руски војни експерт Виктор Мураховскиј који је главни уредник журнала “Арсенал Отечества“. Међутим многи сматрају да није немогуће да је на оваква писања имао утицај део руског војно-индустријског комплекса односно конкретно концерн “Алмаз-Антеј“ који и производи систем Тор. У критици Панцира Мураховскиј је изнео невероватну информацију да систем има проблема да откије и прати споре и нисколетеће малогабаритне циљеве али да је редовно фиксирао велике птице које су летеле око базе.
Панцир је за сада доживео солидан извозни успех, први корисник УАЕ је између 2009. и 2013. године добио 50 возила са 1000 ракета, потом је Сирији 2011. стигло 36 система са 700 ракета а то је плаћено око 730 милиона долара. Следећи купац био је Алжир, набавио је 38 возила са 750 ракета за 500 милиона долара а испоруке су трајале од 2012. до 2016. Ираку је према различитим подацима у периоду од 2014. до 2016. испоручено 24 до 48 возила са 600 односно 1200 ракета. Септембра ове године објављено је да је започета испорука два система Екваторијалној Гвинеји за чију набавку је потписан уговор крајем августа 2017. а поједини извори наводе да је њихова цена била 20 милиона долара.
Документарни филм телевизије Руссиа Тодаy о систему Панцир:
НЕШТО СЕ СПРЕМА Вучић донео указе о постављењима на нове дужности у Војсци Србије https://t.co/48LJOKGbSQ
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 4, 2018
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
