Прочитај ми чланак
На дан убиства Aркан је у сефу имао 20,9 милиона марака и торбу накита, брилијаната и „ролекса“.
Павле Стевовић (61), бивши финансијски директор свих предузећа покојног Жељка Ражнатовића Aркана, дао је изјаву пред судским нотаром у Новом Саду у којој први пут, после 16 година, открива да је у сефу у просторијама ФК Обилић после убиства Aркана остало чак 20,9 милиона марака у кешу, као и торба пуна накита, брилијаната и сатова „ролекс“!
Информер је ексклузивно дошао у посед Стевовићеве изјаве, дате 17. августа ове године. Стевовић у њој открива до сада потпуно непознате детаље о Aркановим финансијама. Стевовићев исказ преносимо у целости, уз редакцијску опрему и незнатна скраћења:
Сеф на стадиону
Ја, Павле Стевовић, рођен дана 25. 11.1954. год. у Жабљаку, Црна Гора, са пребивалиштем у Новом Саду, при чистој свести и здравом разуму, свестан да сам дужан да говорим истину и да давање лажног исказа представља кривично дело, овим путем изјављујем следеће:
Бугари
Око Нове 2000. године, дакле, веома кратко пред смрт, Жељко је на око два до три дана пре погибије добио новац од бугарског клуба Литекс на име продаје укупно осам играча, међу којима су били Бабеу, Савић, Живковић, Литера и други и том приликом му је исплаћена прва транша од по 800.000 марака за сваког играча, односно укупно је исплаћено 6,4 милиона марака.
Познавао сам сада покојног Жељка Ражнатовића, познатог у јавности под надимком Aркан, био сам његов близак пријатељ и пословни сарадник. Радио сам као финансијски директор у свим предузећима, укључујући и удружења грађана, која су била у власништву пок. Жељка и то: ДОО „Византин трејд“ Београд, ДОО „Aри“ Београд, СДГ ДОО Београд, Фонд треће дете из Београда и ФК Обилић, као и Задруга „Делије“ у Београду. Оснивач „Византин трејда“ и један од оснивача Задруге „Делије“ била је Светлана Ражнатовић, позната под надимком Цеца, али само формално, јер су фактички и наведено предузеће и задруга били под искључивом контролом и управљањем пок. Жељка.
Као Жељков блиски сарадник и финансијски директор био сам детаљно упознат са свим токовима новца свих предузећа и удружења која су била у власништву и под контролом сада пок. Жељка.
Једино смо пок. Жељко и ја били овлашћени потписници који су могли располагати новчаним средствима која су се налазила на рачунима наведених предузећа и удружења, јер су само наши потписи (пок. Жељка и мој) били депоновани код тадашњег СДК, односно у банкама где су се водили рачуни наведених предузећа.
Због тога сам се често, готово свакодневно, налазио у ситуацији да пок. Жељко преда мном отвара сеф који се налазио у његовој канцеларији у просторијама ФК Обилић, на петом спрату зграде у Улици Господара Вучића у Београду.
Наиме, када је било потребно извршити нека плаћања, нарочито због тога што се у то време, тачније од 1996. до 2000. године до Жељковог убиства, зидао стадион ФК Обилић, сада пок. Жељко је у мом присуству отварао сеф и из њега вадио новац (немачке марке) и мени давао да променим у динаре, уплатим на рачун и извршим плаћање преко рачуна.
Кеш од фудбалера
Лично ми је познато да је пок. Жељко у свом сефу који је држао у поменутој канцеларији у просторијама ФК Обилић увек имао у резерви, у готовини, износ од 10.000.000,00 ДМ (десет милиона немачких марака) и тај новац није дирао.
Aрканов саборац тужио Цецу због дугова
Војислав Ђурковић из Бијељине, ратни саборац Жељка Ражнатовића, тужио је његову удовицу Цецу јер она не жели да му исплати дуг од 116.000 евра, колико је својевремено позајмио Aркану.
Тај поступак траје већ скоро 15 година, а Ражнатовићева тврди да је Ђурковић рекетира без икаквог основа и да не постоји никакав писани траг да је он тај новац дао Aркану. Међутим, Стевовићева изјава то демантује и, по свој прилици, биће кључни доказ у наставку суђења које је заказано за 24. новембар.
Aрканов саборац је раније за Информер изјавио да Цеца намерно избегава да му врати новац који му је њен покојни супруг тражио још маја 1997. године и то, како тврди, за њене потребе! Ђурковић је навео и да је тај новац дао Жељку лично пред њом у казину „Гранд“!
– Надам се да ће овде коначно да се успостави правна држава тако да сви грађани имају једнака права. Мора се прекинути традиција да једна певаљка кроји политику… – кратко је јуче поручио Ђурковић за Информер.
Ово ми је познато зато што је пок. Жељко мени као свом најближем сараднику показао овај новац и рекао ми је да тај новац држи у резерви и да не жели да га дира. И касније сам, сваки пут када бих отварао сеф, виђао тај новац у сефу.
Због тога је у ситуацији кад није било довољно другог новца да би се измириле све обавезе пок. Жељко позајмљивао новац од других управо из разлога што је овај новац држао као резерву за не дај боже и није хтео да се троши.
Око Нове 2000. године, дакле, веома кратко пред смрт, пок. Жељко, и то колико се сећам, на око два до три дана пре његове погибије, пок. Жељко је добио новац од бугарског клуба Литекс на име продаје укупно осам играча, међу којима су били Бабеу, Савић, Живковић, Литера и други и том приликом му је исплаћена прва транша од по 800.000,00 ДМ (осамсто хиљада немачких марака) за сваког играча, одн. укупно је у овој првој транши за свих осам фудбалера исплаћено 6.400.000,00 ДМ (шест милиона и четиристо хиљада немачких марака).
Овај новац је пок. Жељку исплаћен на руке и мени је пок. Жељко рекао да је примио овај новац и показао ми га у сефу који се налази у његовој канцеларији у ФК Обилић.
Поред тога, око Нове 2000. године за продају фудбалера Гроздића пок. Жељку је сада исто тако покојни Жарко Николић лично донео 4,5 милиона ДМ (четири и по милиона немачких марака) на бензинској пумпи код Фекетића.
И овај новац је пок. Жељко држао у сефу у својој канцеларији у ФК Обилић.
Поред готовог новца, пок. Жељко је имао огромну количину драгог камења и злата тј. златног накита, који је пок. Жељко држао у другом сефу, који се налази у његовој кући на Сењаку у Улици Љутице Богдана 3 у Београду, а када је почело бомбардовање, пошто је његова кућа у Улици Љутице Богдана била мета, пок. Жељко је мене задужио да сав овај накит и драго камење, које је пок. Жељко спаковао у једну већу путну ташну (која је била изузетно тешка), пренесем из сефа у његовој кући и то прво на више различитих локација у Београду (у више различитих станова) по Жељковом налогу, а по завршетку бомбардовања ја сам све то однео у његову канцеларију у ФК Обилић, где је пок. Жељко сав овај накит и драго камење ставио такође у свој сеф у канцеларији у просторијама ФК Обилић.
Такође, пок. Жељко је био пасионирани љубитељ брилијаната и скупоцених сатова па је имао и велику колекцију сатова марке „ролекс“ (15-20 комада), као и велику количину брилијаната, које је такође држао у сефу у канцеларији у ФК Обилић.
Сат који је пок. Жељко увек носио на руци купио је преко каталога. У питању је био сат марке „ролекс“ украшен брилијантима и плаћен је 153.000,00 ДМ (сто педесет три хиљаде немачких марака).
Радило се о сату који се правио у малим серијама. Пок. Жељко је заједно са мном разгледао каталог и видео сам да је каталошка вредност овог сата износила поменутих 153.000,00 ДМ.
Видео сам да је и на дан када је убијен, пок. Жељко овај сат имао на руци, јер сам тог дана био са њим, око два сата пре његовог убиства, седео сам са њим у његовој кући у Улици Љутице Богдана 3, када ми је рекао да мора да иде са својом супругом Светланом у „Интерконтинентал“, где је убијен.
Иначе, у штампи сам видео да је управо тај сат Светлана Ражнатовић поклонила сину Вељку за његов 18. рођендан.
Прескупе слике
Укупно је имао 84 слике које је купио пре закључења брака са Светланом и међу којима су се налазиле слике Паје Јовановића, Петра Лубарде, Саве Шумановића и других наших сликара, а имао је и једну слику непроцењиве вредности познатог сликара Франсиска Гоје.
Сав новац који сам споменуо, и то оних 10.000.000,00 ДМ (десет милиона немачких марака) које је пок. Жељко држао у сефу и сав новац добијен од продаје фудбалера, као и брилијанти, друго драго камење, накит, колекција сатова, све се то налазило у сефу у његовој канцеларији у ФК Обилић и знам да пок. Жељко за живота тиме није располагао, односно да је све то остало у сефу на дан његове погибије, а што је мени познато из разлога што сам готово сваки дан долазио у ситуацију да видим садржину сефа, који је пок. Жељко готово свакодневно отварао у мом присуству и из сефа вадио новац и мени давао на руке како бисмо извршили плаћање за изградњу стадиона и друго.
Покојни Жељко је новац улагао и у уметничке слике и створио је велику колекцију изузетно вредних уметничких слика.
Укупно је имао 84 слике које је купио пре закључења брака са Светланом и међу којима су се налазиле слике Паје Јовановића, Петра Лубарде, Саве Шумановића и других наших сликара, а имао је и једну слику непроцењиве вредности познатог сликара Франсиска Гоје.
Све слике су биле оригинали и пок. Жељко их је држао у кући на Сењаку у Улици Љутице Богдана 3, а један мали број слика је држао и у казину „Гранд“. Све ове слике су на дан његове смрти остале у његовој кући, где сам био са пок. Жељком на око два сата пре његове погибије, како сам већ горе изјавио…
Извор: Информер
