Прочитај ми чланак
Врање: Почеле да стижу прве уплате за обнову позоришта
Радио-телевизија Врање прва је уплатила средства у износу од 100.000 динара за обнову зграде Позоришта "Бора Станковић", која је страдала у пожару 2.јула.
На апел за помоћ одазвала се и Самостална трговинска радња "Ђина" из Новог Сада, као и Ненад Петровић из Врања.
На седници Одбора за обнову предложено је да се сви директни и индиректни корисници буџета одрекну дела зараде, у висини једне дневнице, која износи 1.700 динара. Такође, на првој наредној седници Скупштине града биће разматран предлог о одрицању дела накнаде за одборнике у корист обнове зграде позоришта. Жиро рачун на који се могу уплатити средства је 840-2696741-93.
Шта са 7000 радника у Симпу и Јумку?
Нова влада мораће већ ове године да одлучи шта ће са непродатим компанијама, углавном великим системима, које још увек живе захваљујући помоћи државе и за које не постоји интересовање инвеститора. Међу 594 фирме у којима ради око 100.000 радника, налазе се и две из Врања, Симпо и Јумко, које имају вишак запослених, огромне губитке, застарелу технологију, али и претензију да што дуже остану на државним јаслама.
ОБАВЕЗЕ ВЕЋЕ ОД ИМОВИНЕ
Министарство економије и финансија, као и Агенција за приватизацију, која се води као надлежна за ове компаније, уз помоћ стручњака из Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) направили су Радну групу чији је задатак да пронађе решење за компаније у које је држава у последњих десет године “упумпала” 400 милиона евра.
Према мишљењу ове групе, наставак приватизације ових фирми по важећој регулативи довео би до очувања њиховог привилегованог положаја и даљег пражњења буџета:
– Та предузећа до данашњег дана немају жељу нити потребу за даљи поступак приватизације, нити будући развој виде кроз успешну приватизацију”, закључује Радна група и предлаже надлежним инстутуцијама да хитно измене прописе да би се повећала ефикасност њиховог пословања.
Шта, дакле, чека око 7.000 радника у Симпу и Јумку и шта им ваља чинити?
Економски новинар Миша БРКИЋ каже за наш недељник да је прва опција да држава распише тендер и да их прода. Међутим, ако се зна да се Симпо од 2005. код Агенције за приватизацију налази у поступку тендерске продаје, Бркић каже да постоје и резервне варијанте:
– Ако се нико од инвеститора или партнера не јави, онда држава има две солуције. Прва, да те фирме понуди радницима за један евро да их они преузму као власништво, али да преузму и неизмирене обавезе јер су их они створили, и њима даље управљају. Друго, да их отера у стечај – каже Бркић.
И Радна група помиње стечај као једно од могућих решења за ове компаније, а међу предложеним мерама, уколико се ускоро не приватизују, су и отпис дуга према државним повериоцима, оснивање гарантног фонда за повериоце, орочавање поступка реструктурирања, повећање фонда за субвенције за решавање вишка запослених кроз социјални програм, професионализација менаџмента, директна погодба са потенцијалним инвеститорима, скраћивање процедуре око исписа хипотеке, закуп нефункционалне имовине, подржављење друштвених предузећа, докапитализација и јавно-приватно партнерство.
Да је тренутни статус Симпа и Јумка неодржив сматра и економиста Мирослав ЗДРАВКОВИЋ, који каже да постоје, пак, три могућности за њихов опоравак:
– Прва варијанта је да наставе са радом, али уз битно смањене субвенције. Друга могућност је омогућити радницима који то желе да у фабричким халама сами покрену приватан бизнис, уз почетну помоћ државе која би им плаћала заједничког стручњака за маркетинг и књиговођу. Коначно, трећа могућност је стечај и ликвидација – каже Здравковић, додајући да би најбоље решење ипак било да се компаније чак и бесплатно дају страним инвеститорима, са којима би се направили чврсти уговори.
ЕКОНОМИЈА И ПСИХОЛОГИЈА
Према подацима са сајта Агенције за приватизацију, Симпо има 6,4 милијарди динара дугорочних обавеза, 3,5 милијарди потраживања и сталну имовину вредну 9,9 милијарди. Према консолидованом финансијском извештају компаније, доступном на сајту Агенције за привредне регистре, компанија је у 2010. години забележила нето губитак од 485,5 милиона динара. Овде треба додати и да им је држава фебруара 2010. уредбом отписала око сто милиона евра, што најбоље илуструје стање у којем се налази овај некадашњи колос. Једна акција Симпа на Београдској берзи вреди 200 динара, па ако знамо да их је емитовано 1.059.700, није тешко закључити да компанија данас вреди око два милиона евра, много, много мање него што обични смртници мисле о Симпу, одакле нису стигли одговори на раније постављена питања везана за ову тему.
На другој страни, и Јумко се налази у сличном положају, с том разликом што се ради о фирми да већинским државним капиталом у процесу реструктуирања. Компанија је, према финансијском извештају доступном на сајту АПР, прошле године забележила нето губитак од 866 милиона динара, а над вратом јој висе извршне пресуде по тужбама бивших и садашњих радника који потражују око седам милиона евра. Међутим, и поред тога економиста Горан Николић сматра да држава по сваку цену мора да одржи у животу Симпо и Јумко:
– Економија није само новац већ и психологија, па замислите шта би се десило са Врањем да 7.000 људи одједном остане без посла! Најлакше је затворити фирму и раднике отерати на улицу или им дати по 10.000 евра отпремнине. А шта ће кад се то потроши – пита Николић.
Иако смо уредно и на време послали питања са молбом да прокоментаришу свој став о будућности Симпа и Јумка, и уз обећање да ће то учинити до закључења овог броја новина, из Агенције за приватизацију нисмо добили никакав одговор. Зоран АНТИЋ, први врањски социјалиста и вероватни градоначелник, каже како се залаже за државну интервенцију у овим компанијама:
– Кад је то могло у Застави, РТБ Бор и у још многим градовима, да држава даје паре за опстанак великих компанија, зашто то не би могло и овде. Радна места мора да се очувају, а кад се фирме консолидују треба им пронаћи доброг стратешког партнера – каже Антић који најављује да ће приоритет у раду нове градске власти бити испитивање ранијих приватизација.
Другим речима будући градоначелник тражи да држава вештачки одржава пропала предузеће и да на тај начин посредно и даље пумпа приватне џепове оних који су на челу Јумка и Симпа.
Они који су направили дугове и довели врањанске фирме пред затварање у најмању руку треба да добију отказ и да Тужилиштво преиспита њихово руковођење Јумка и Симпа. А затим да Република донесе одлуку: или да запосли нови менаџмент који би имао задатак да опоравио пропале врањанске гиганте (као што је урадила Немачка са Дојчланд Телекомом) и сходно њиховим резултатима да их награди или да фабричке хале и погоне препусти радницима, да сами покрену нову производњу стимулисаћи их тако што ће их ослободити годину дана од свих обавеза према њој – радници нису дужни да уплаћују никакве доприносе и самодоприносе али ни држава није дужна да им уплати никаква социјална давања.
Почела ликовна колонија „Врање 2012."
Једанаеста по реду међународна Ликовна колонија, под називом „Врање 2012“, отворена је данас и трајаће до 23. јула.
– Бићемо домаћини седам уметника и то Лидије Узелац из Ниша, Танасиса Каранитаса из Грчке, Таре Родић из Београда, Ане Милутиновић из Београда, Реџепа Никшића из Новог Пазара, Бојане Коинове из Бугарске и Владимира Темкова из Македоније – каже Небојша Величковић, директор Народног универзитета, који традиционално организује ову колонију.
Ликовна колонија на овим просторима има своју историју и традицију. Народни универзитет у Врању, некада Раднички, и Културно-просветна заједница Куманова су 1974. године основали ликовну колонију под називом „Прохор Пчињски“, а имала је југословенски карактер. На њој су учествовали многи познати сликари из бивше Југославије, а из тог времена данас је у трајном власништву Универзитета 129 слика.
Деведесетих година прошлог века, колонија престаје са радом да би поново 2002. године била покренута под називом “Врање”. Из овог другог периода у легат града нашло се још 150 слика еминентних сликара.
Власотинце: асфалтирање сеоских путева
У власотиначком селу Конопница почело је асфалтирање пута који би требало да повеже ово место са околним насељима.
Конопница ће имати много бољу везу са Стајковцем и центром општине, а средства за ту намену обезбеђена су из буџета локалне самоуправе и републичке касе.
Радови су поверени ПЗП Врање, који је задужен за обнову и градњу и других путних праваца на подручју општине Власотинце и југа Србије.
Извођаче радова посетио је са својим сарадницима новоизабрани председник општине Небојша Стојановић, који је најавио да ће обнова инфраструктуре бити један од најважнијих задатака локалне самоуправе.
Ниш: Слагао јер се „новинар није представио"
Председник Скупштине Општине Медијана Момчило Радојичић тврди да је слагао јавност изјавом да не зна ко је потписивао гласачке листиће, јер "није знао да разговара са новинаром".
У изјави за Телевизију 5 Радојичић, када СПС, је потврдио да је он потписивао листиће за избор председника Општине, а да је то урадио да би заштитио легалност поступка.
– У првим фазама код избора претходних функција штампано је непотребно и мени из необјашњивих разлога још увек, непотребно више листића него што има одборника на листи – рекао је Радојичић.
На питање новинара TV5 због чега је онда, како се на снимку Јужних вести види, одговорио да не зна чији је потпис, Радојичић је објаснио да није знао да је у питању новинар.
– То је разлог зато што.. зато што новинари или екипа није се представила. Дакле, да бих био убеђен да се ради о валидној екипи. Пре свега ради тога, то је неопходно неко правило за комуникацију и сигурност – рекао је Радојичић.
Подсетимо, гласачки листићи у другом кругу избора за председника Општине Медијана били су на полеђини обележени. Новоизабрани председник Скупштине Општине Момчило Радојичић тврдио је да не зна ко је то урадио.
Али, како су Јужне вести утврдиле, управо Радојичић је заправо слагао грађане, с обзиром да је својим потписом обележавао листиће.
Због тога је Демократска странка у Нишу јуче најавила и подношење пријава, сматрајући да је обележавањем листића прекршен закон.
Скупштинску већину у Општини Медијана формирали су СНС-СПС-УРС-ДСС.Редакција Јужних вести осуђује изјаву Момчила Радојичића да је слагао јавност под изговором да се новинар није представио.
Ова Радојичићева изјава је још једна неистина, с обзиром да се новинар Предраг Благојевић јасно и гласно представио када је први пут затражио коментар. То могу да потврде и новоизабрани секретар и заменик председника Скупштине, који су се у том тренутку налазили поред Радојичића у скупштинској сали.
Али, још већи проблем представља његов изговор да је слагао јер није био сигуран да разговара са новинаром. Односно, како може да се закључи из те изјаве, да јавни функционери имају права да лажу грађане.
Ниш: Johnny Deep Sextet Kafe Saloon – Тврђава Концерт, свирка
Go2 No Limits Party – Club CliniKa Clubbing, party
(Јужне вести, Врањанске новине)
