Подешавања / Settings

Овогодишњи, Београдски интернационални театарски фестивал БИТЕФ, биће одржан од 23. септембра до 2. октобра под слоганом „;Ми, јунаци рада свог”, а тематски фокус фестивала ће се бавити питањем рада у савременом друштву: губитак посла, тржиште рада после пандемија, професионалне преквалификације… Домаћа публика имаће прилику ове године да погледа представе неких од најзначајнијих имена европског и светског позоришта, […]

Дечје музичко позориште младог глумца једино је професионално музичко дечје позориште и лидер дечјег театралног покрета у Русији. Уметнички руководилац Позоришта је заслужни уметник Русије Александар Фјодоров. Млади уметници ће представити музички спектакл „Фантазије на тему Дунајевског”. Чућете мелодије из песама, представа, оперета, најпопуларнијих совјетских филмова, који су ушли у историју кинематографије. Спектакл је посвећен […]

Из Београдског драмског позоришта, чија представа је “замењена”, кажу да су тако захтевали организатори, а председник фестивалског одбора Грујица Вељковић тврди да није реч о забрани, већ да је тако одлучено да не би било “евентуалног сукоба интереса”, јер је Трифуновићев отац уметнички директор фестивала. Свега два дана је остало до почетка алексиначког фестивала, али […]

У позоришту у америчком граду Балтимору дошло је до инцидента, када је један један мушкарац почео да виче „“Хајл Хитлер! Хајл Трамп!“ за време паузе, током изводења класичне представе, чија је радња смештена у јеврејско село у царској Русији. Након што је мушкарац почео да узвикује нацистички поздрав, дошло је до комешања, а успаничени гледаоци […]

Познати српски глумац Предраг Ејдус преминуо је вечерас после дуже болести у 72. години. Предраг Ејдус се родио се 24. јула 1947. године у Београду. Завршио је 14. београдску гимназију, а глуму дипломирао 1972. на Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Од 1985. до 1989. године био је предсједник Удружења драмских уметника Србије, 1993. […]

Образложење којим ће мајка троје малолетне деце остати без посла гласило је – укида се место драматурга, јер није потребно позоришту. Познаваоци прилика у Вршцу, с друге стране, тврде да је једини разлог отказа чињеница да је Ђорђевић једна од ретких у овој установи која није члан СНС-а. Такође, в. д. директора позоришта Марина Лазаревић […]

Руску глумицу и сценаристкињу Катарину Морозову у Београд и Србију довела је, како каже, љубав према једном мушкарцу. Опчињеност братском словенском земљом и њеном културом, помешана с љубављу према глуми и позоришту, надахнула ју је да у Београду покрене руски театар. „У Руском дому у Београду раније је постојало позориште које су још давно основали […]

Ненад Гвозденовић је говорио о томе како је постао глумац (00:01:00), зашто је хтео да учествује у ријалитију „Сурвајвору” (00:04:00), о свом детињству на острву Ластову и Ариљу (00:06:30), о својој породици и редитељском раду (00:13:00), о томе где му је завичај и зашто је сањао маслину која рађа шљиву (00:18:00), о томе где се […]

Милан Нешковић има само 32 године, а представе које је режирао му се тренутно играју или су игране у готово свим мејнстрим београдским позориштима. Ради у Врању, Сомбору, Бањалуци, Ужицу, режира на независним сценама, селектира за Кустуричин позоришни фестивал на Мећавнику, а на предстојећем Стеријином позорју играће се његове две представе. Добитник је бројних награда […]

Срели смо се са Љиљаном Стјепановић испред службеног улаза Позоришта на Теразијама. Десет минута пре заказаног интервјуа. Додуше, ми смо стигли неки минут раније, што је нашој популарној глумици дало шлагворт да нас прозове већим штреберима од ње. Насмејана и ведрог духа, по енергији више налик на вољену Кићу из ситкома „Љубав, навика, паника“ него […]

У Југославији смо живели један живот где смо се понашали неодговорно према својим обавезама, према свету у ком смо живели, све смо оставили да неко други за нас уради. Тако да смо живели заправо на вересију у тој лепој земљи. Сада смо у другој ситуацији, сада је иза нас прошло једно време, прошла је трагедија. […]

Биљана Србљановић ствара дух песимизма, неразумевања и доприноси деконструкцији балканског простора Туђе срце или позоришни трактат о границама Биљане Србљановић, комад одигран на 61. Стеријином позорју, још један је патетични ламент над нашом несрећном балканском судбином. Представа је еклектички спој Поперове идеологије отвореног друштва, постмодерног позоришта без позоришта и босанске поетике вица, гега и псовке. […]

Са жељом да се направи позориште које ће на свом репертоару имати авангардне комаде у односу на остала позоришта у Београду, али и овог дела Европе, група уметника међу којима су били глумци, сликари, редитељи и писци основала је „Атеље 212“

Требају ли нама – оваквима какви смо, с вредностима које смо прихватили и с којима живимо – уопште замене за великане попут Петра Краља, Николе Симића, Боре Тодоровића, Ђузе Стојиљковића, Драгана Николића…

Прича о идентитету двоје деце која се презивају Крстић и одређена су животом Срба на Космету (без обзира на биолошко порекло), испричана је у узбудљивом комаду „Берлински зид“, који ће премијерно бити изведен 9. марта у Београдском драмском позоришту. Њен аутор је Жељко Хубач, драмски писац, новинар, главни уредник „Позоришних новина“ и директор Драме Народног позоришта.

Славко Штимац се клони провокативних изјава, не воли да коментарише поступке људи с којима је сарађивао, сматра да о томе треба њих питати, а додатни „проблем“ јесте што се чини да другима тражи увек бољу страну личности.

Ниједна влада не воли просвећене и духовне грађане, не само код нас него и у свету. Нисам ни за какве Европе, нити да се опредељујемо да ли смо за Русију или Америку.

У писму се изражава жаљење што Центар за културу не може да прихвати гостовање позоришта из Колашина уз образложење да је Црна Гора подржала „душмане Србије… у намери да буду примљени у Унеско“

Пошто напредњаци себе представљају као НАЈНАПРЕДНИЈУ странку бар у новијој историји Србије, требало је очекивати да поставе неког ДРАМАТУРГА или театролога. Али, не – зато они и јесу најнапреднији – поставише Зорана Павловића, СПЕЦИЈАЛНОГ АУТОМЕХАНИЧАРА!

Јовановим одласком завршила се једна епоха хуманистичке интелигенције, пристојности, чулне и интелектуалне радозналости. За Јованом Ћириловим остаје неколико катедрала духа и неизмерно наслеђе.