ЗАГРЕБ – Након више од двадесет година Врховни суд Хрватске донео је пресуду по којој је Михајло Храстов, бивши специјалац који је 1991. године у Карловцу убио тринаест српских резервиста, осуђен на четири године затвора.

Остаје међутим сасвим нејасно и невероватно да се за тако страшан злочин изрекне и тако мала казна, уз образложење да је Храстов био битно смањено урачунљив када је убио тринаест људи који су већ били разоружани и двојицу тешко ранио. Остаје још и две седмице за жалбу, па тако овај маратонски процес и даље није до краја завршен.

Михајло Храстов, који је све време тврдио да није починио тај злочин, до сада је већ био да пута осуђен на Врховном суду, док га је три пута Жупанијски суд у Карловцу прогласио невиним. Иако су сви аргумент и бројни сведоци потврђивали да се ради о невиђеном ратном злочину, поступак је вођен толико дуго да је реч о једном од најдуже вођених судских процеса у Хрватској.

Храстов је већ био у затвору, након што га је Врховни суд прво осудио на осам година, да би након жалбе пресуду смањио на годину. Међутим, тада је интервенисао Уставни суд, уз тврдњу да пресуда није јавно објављена и цео поступак је обустављен. Храстов је изашао крајем 2010. године из затвора у Лепоглави и сада се брани са слободе.

Сада поново нико није задовољан, па тако жалбе најављују и одбрана и тужитељство, које тврди да казна коју је одмерио судија Жарко Дундовић никако није одговарајућа за злочин који је починио. Како сада стоје ствари, све би се могло вучи унедоглед, па Храстов никада и неће доћи у затвор.

Бивши војни полицајац Храстов бранио се на суду да је његов ратни пут био коректан, да није чинио злочине, а да је оболио од ПТСП-а и да је 70-одстотни војни инвалид. О самом догађају на Коранском мосту, када је пуцао по разоружаним резервистима није много говорио, већ је у први план стављао последице које су биле по његову породицу.

Током суђења испитани су бројни сведоци, између осталих и они који су избегли смрт и који су јасно казали да је Храстов хладнокрвно пуцао по ненаоружаним људима. Овај судски поступак, у сваком случају, поново отвара питање колико су национални судови у земљама региона компетентни за таква суђења и како се може да догоди да ће кривац за смрт тринаест људи можда заувек избећи казну.

(новости)

Ознаке: геноцид над србима, покатоличени срби, усташки злочини