Напредни клуб је представља  пети годишњи Извештај о политичким правима српског народа у региону. Реч је о анализи политичких права око 1,9 милиона припадника  српског народа који живе у осам суседних и околних држава. У Извештају је представљен и пресек стања политичких права и њиховог развоја током протеклих пет година. 

Налази.

 

На основу представљених налаза у Извештају Напредног клуба о политичким правима српског народа у региону, очигледно је да је током 2012/2013.године стање ових права погоршано.

Црна Гора. На првом месту споменућемо Црну Гору, где и даље није решено питање статуса српског народа, у току су појачани притисци на Митрополију црногорско-приморску, нису регулисана питања држављанства нити просветна и културна права српског народа, међу којима је на првом месту питање српског језика. Српска Влада није реаговала на основане сумње да су у Црној Гори фалсификовани председнички избори, као што није реаговала ни на шовинистичке испаде режима у Подгорици.

БиХ. У Републици Српској/БиХ, упркос томе што током протеклих седам година није дошло до значајнијег ограничавања аутономије Републике Српске, све су јачи и учесталији притисци у том правцу. САД и СР Немачка настоје да злоупотребе европске интеграције, међународне кредите и утицај који имају на међународне установе у БиХ како би на штету српског народа и РС наметнуле неуставну ревизију Дејтонског споразума и Устава БиХ. Притом, у Федерацији БиХ српски народ и даље нема она права која Бошњаци/Муслимани имају у Републици Српској, а упркос пресуди Европског суда за људска права није регулисано питање станарског права припадника ЈНА и ВРС.  Од промене владе у Београду донекле је умањен интензитет односа између Србије и Републике Српске и појачана је кампања против Републике Српске у делу медија под утицајем невладиног сектора, као и кампања против представника Републике Српске у медијима који подржавају Владу.

Хрватска. Претходна година је несумњиво најтежа по српски народ у Републици Хрватској од нормализације односа између Републике Србије и Републике Хрватске. Овоме је допринела чињеница да од Хрватске никада није озбиљно тражено да испуни обавезе које је прихватила Ердутским споразумом и Уставним законом о нациналним мањинама. Хрватска је притом примљена у Европску унију и упркос чињеници да није вратила више од 20.000 станова својим грађанима српске националности који су поседовали станарско право, баш као што је у односу на остале земље региона, које су биле захваћене ратом, постигла најмањи успех у враћању избеглица и прогнаника. Ослобађање хрватских генерала који су спроводили највећу операцију етничког чишћења у претходним ратовима, као и ускогруд и странчарски однос садашње Владе Србије допринели су веома лошем приликама у којима се налази српски народ у Хрватској.

Словенија. У Републици Словенији коначно је после више од двадесет година започето решавање питања „избрисаних“ грађана. Српски народ, за разлику од Словенаца у Србији, и даље не ужива статус националне мањине иако представља највећу националну заједницу после већинског народа, а тиме ни било каква права која из таквог статуса проистичу.

Македонија. У Републици Македонији настављен је прогон православне Охридске архиепископије који је кулминирао када је архиепископ Јован Шести изнова осуђен на вишегодишњу казну затвора.За разлику од међународних организација за заштиту људских права, Република Србија није реаговала.

Албанија. Ионако лоше прилике кад је реч о политичким правима српског народа у Републици Албанији остале су непромењене са тенденцијом даљег погоршавања.

Мађаркса. Једина држава у региону у којој је према подацима последњег пописа становништва  забележен пораст броја припадника српског народа је Мађарска. Од 2014.године националне мањине у Мађарској би коначно требало да добију право на представнике у Парламенту. Конзервативна политика националистичких власти у Мађарској доприноси даљем оспоравању и умањивању права националних мањина, па тако и Срба.

Румунија. Једина држава у региону у којој српски народ ужива пун капацитет права загаранотаваних Уставом и међународним споразумима је Руминија. Број Срба у Румунији умањен је у последњој деценији услед миграција и асимилације.

–

Србија и Срби у региону. Установе у Републици Србији, које би требало да се баве односима са српским народом у региону, ослабљене су током претходне године. Министарство за дијаспору и Србе у региону сведено је на ниво Канцеларије, седница Скупштине дијаспоре и Срба у региону 2013. године завршена је суштинским неуспехом, док ионако мала званична буџетска издвајања стагнирају.

Ознаке: грађани, други ред, регион, Срби, Србија