Прочитај ми чланак
„Они који овде граде, они се не селе. Зато сам у Лебану, на пет километара од Приштине, на имању мог прадеде, где живе и моји родитељи, саградио нову кућу.“
Мирко Табаковић (35), неће више да напушта село у коме је до 1999. године живело тридесет и пет српских породица, а сада свега њих пет. А Марко је једини Србин који је у овом делу окупираних територија у последњих дванаест година саградио кућу. Признаје да и његови родитељи, Ружица и Милош, нису били сигурни у исправност његове намере, али да се нису ни противили.
„Када смо 1999. избегли из Приштине живео сам неколико година у Нишу. Родитељи су остали у Лебану, а ја сам их редовно посећивао, доносио њима и малобројним комшијама хуманитарну помоћ. Потом сам се 2003. запослио у Грачаници где сам радио неколико година и решио да више не одлазим одавде“, прича Мирко у приземљу нове куће, саграђене у дворишту поред родитељског дома.
Ово су први српски домови, идући од Мердара ка Приштини.
Табаковићи, као и неколико суседних кућа, одлучни су да живе на своме и од свога рада. Кажу, када су могли њихови преци да преживе и тежа времена, ваља ће и они ова.
„Заштитило нас је то што смо двориште и читав комплекс имања од око 14 хектара оградили бодљикавом жицом и бетонским стубовима од око два метра“, прича Мирко.
Иза жице су радили дан и ноћ. Гајили стоку, обрађивали њиве, воћњак са новим засадима, правили ракију, ликере… које продају и представницима међународне заједнице, али и Албанцима, власницима ресторана. Породично справљају мелеме за опекотине, а њихови производи проналазе пут до купаца системом „од уста до уста“.
„Од свог рада смо успели да изградимо нову кућу, на коју сам поносан. Зато се надам да ће се и мој млађи брат Марко, који студира у Нишу, вратити овде. Желео бих да мој пример послужи и осталим расељеним Србима. Ако не могу да се врате у градове и места из којих су избегли, можда могу у околна места. Можда уз помоћ државе и међународне заједнице могу да покрену нешто да живе на прадедовској земљи од свог рада“, истиче овај млади човек, поносан што је на свом прагу.
Није све продато
Поред Лебана, у овом приградском северном делу Приштине налазе се још три српска села у којима је пре 1999. године живело око 2.500 Срба, док их је сада свега око шест стотина. Мирко каже да охрабрује то што већина српских имања нису продата: Само овде поред нас, 33 хектара су у власништву фамилије Табаковић.
(Новости)
