Прочитај ми чланак
Удружење писаца Поета
Радничка 5Д/1, 11030 Београд
011 25 45 872 и 062 25 25 98
СТРАДАЊЕ СРБА И ЦРНОГОРАЦА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА (14)
(„Злочини Арбанаса над Србима“, аутор Павле Џелатовић Иванов)
Поред свих ових недаћа Арбанаси уз сагласностсвојих господара прибегавају акцији одузимања оружја од Срба. Хапсе све одрасле мушкарце и спроводе до фашистичких полицијских станица и у друге просторије укојима злостављају Србе тражећи од њих да признају да имају оружје и да га морају предати. У оваквој ситуацији било је доста случајева да су Срби морали дати велике паре за једну пушку коју купују од Арбанаса да би је предали и спасили се беде и невоље. Та купљена пушка одмах је с њеним бројем пријављена полицији као и купац пушке и тако се наставља тортура.
Карактеристичне су две рације. Једна је извршена на Нову српску годину а друга на дан Светог Саве у селу Сувом Долу код Липљана.
У првој рацији као и у другој сакупили су све одрасле мушкарце у центру села. Пред свима постројеним по петорица како су то фашисти захтевали извели су једног и наочиглед свих прислонили уз зид зграде и стрељали. Затим су се обратили постројенима и рекли им да ће сви тако проћи уколико не предају оружје. Око постројених био је велики број уплаканих жена и уплашене деце.
После стрељана Дамњана Дрљаче, све постројене отералису у полицијску станицу и зграду основне школе. Одатле су изводили једног по једног у посебно одељење где сувршили свој злочиначки хир. Истог дана илегалце из овог села стрељају на липљанском гробљу: Аца Маровића,Роберта Гајдика и Мила Аксића. По овом стрељањудоводе мајку Мила Аксића да препозна свог сина. Онаплашећи се за своје одрасле у кући пред фашистима изјављује да то није њен син. Како је тог момента било тојмајци? То само она зна. Село Суви До пред Други светски рат имало је 451 житеља од којих је у овом рату страдало њих 45 што значи десет одсто страдалих.[69]
У овом тешком ратном периоди 1941-1945. Године страдање косовско-метохијских Срба карактерише сенасиљем над људима и породицама. Овом треба додати инедостатак основних намирница за људски живот до којису Срби врло тешко долазили. А у свим деловима Косова свакодневно се врше убиста и пљачке Срба. Релације злочина су од Косовске Митровице преко Вучитрна, Приштине, Липљана, Урошевца, Качаника до ГенералЈанковића, а од Урошевца рачва се једним краком прекоШтимља, Суве Реке, до Призрена а одатле премаСиринићкој и Драгашкој жупи, као и од Урошевца премаВитини, Гњилану. Косовској Каменици и Новом Брду.
Оно што је карактеристично у арбанашким злочинима да су почели и са убијањем жена иако им то њихова вера не дозвољава. Тих ратних година рањено је и убијено неколико жена.
Село Грлица недалеко од Урошевца у току Другог светског рата било је на тромеђи окупаторских власти. Село је имало 36 чисто српских кућа. У току рата опљачкане су три композиције оружја које су опљачкали Арбанаси из села: Камена Глава,Белограце, Стари качаник, из Стагова и из Елеза. Из села Грлице је и Ристо Јанићијевић који је десет година живео ирадио у Америци да би се ратне 1943. године вратио 8. септембрау своју Грлицу. Одмах по доласку из Америке Арбанаси из села Вароши код Урошевца су га убили: ухо му одсекли, очи извадили, језик ишчупали, нокте му откидалии колац му набили у срце. Све златне зубе из вилица су ишчупали му и однели. Исти ти злочинци долазе му кодсина Митра и упозоравају га да не сме доћи по тело свога оца већ ће они леш дотерати под условом да им да парволова које има. Син је морао тако поступити. И дати импар волова. Због таквих околности покојника нису смелисахранити у гробље већ су то урадили у кућном дворишту. Иако су злочинци били познати нису у дане ослобођења ништа одговарали. Од 36 српских кућа у Грлици сада не постоји ниједна све су попаљене и срушене.
Насељеничко село Луг уз саму реку Ситницу у Другом светском рату имало је 28 кућа. Ово село сунападали Арбанаси 13 пута ноћу а 14 напад је био дању.Арбанаси су у селу убили шест људи и ранили једну жену.Све житеље села су протерали а пре тога их опљачкали.Више од половине кућа су срушили и материјал отерали. Исту судбину доживело је и село Потуровце испод планине Липовице у ком су Арбанаси убили три човека а сељанеопљачкали и куће им порушили.
Осим на Косову и Метохији Арбанаси су убили велики број Срба и Црногораца на другим подручјима, у западној и јужној Србији, у селима на Чакору и Полимљу удругим крајевима Црне Горе, у Рожају у Тутину који су припадали префектури у Пећи и у дежевском срезу који сеналазио у саставу Косовскомитровачког округа. Арбанасису као појединци прве злочине починили као припадници вулнетарских формација и група, затим као војници 13.ханxар СС-дивизије у Босни, и припадници 21. СС-дивизије„Скендербег”, као и балистичке банде.
У првим месецима окупације над Србима сувршили злочине пристигли качаци из Албаније и качациса Косова и Метохије који су се притајили пред Други светски рат. Уз њих су још од првих дана били вулнетари а тосу оружане добровољачке јединице састављене одАрбанаса са Косова и Метохије који су чинили злочине. На самом Косову убијено је 216 Срба, извршена 102покушаја убиства, рањних је 16, отетих пет жена. Многасрпска имања су узурпирана, а многа домаћинства су протеранаса својих огњишта. Вулнетари су се налазили у свим местима у којима су живели Арбанаси и њихов непосреднивођа био је из њиховог места. Њихов број се кретао оддесет па навише зависно од броја становника у њиховом месту.
Вулнетари су ноћу одлазили и опкољавали српска села да би што више страха унели. Убијали су Србе где су год стигли. Пљачкали српску имовину и стоку. У каснијим данима вулнетаре за своје потребе користили су Италијани до њихове капитулације 8. септембра 1943.године као и Немци при окупацији Косова и Метохије после капитулације Италије. Највише су их користили у акцијама рација.
Вулнетари ће помагати и арбанашке војне формацијекао што су: „Регимент Косова-Косовски пук”, 21. СС дивизија Скендербег и балистичке формације које судошле до изражаја у балистичко-сепаратистичкој побуни1944-1945. године.
