Нови Сад:  Одрастао човек често не уме да буде господар ситуације и у оваквом ритму свакодневнице не уме да се снађе. Како ли је тек адолесценту, чијим телом „јурцају” хормони, а искушења вребају са свих страна.

Психолози сматрају да је адолесцентско доба најосетљивији период и да је овај узраст најрањивији и најподложнија разним утицајима.

 У мултидисциплинарном Саветовалишту за младе од 10 до 19 година живота при новосадском Дому здравља, у последње две године знатно је порастао број адолесцената који траже стручну психолошку помоћ, а и проблеми су тежи. У данашње време највећи ризици по здравље младих су све већа злоупотреба алкохола, опојних дрога и ступање у незаштићене полне односе.

 – Ранијих година, а Саветовалиште ради од 2004. године, долазила су нам деца са безазленим проблемима, који су се у том тренутку само њима чинила великим и битним. То су биле недоумице типа како да заведем девојку, како да се свидим момку, како да успоставим бољу комуникацију с вршњацима, побољшам оцене и концентрацију док учим… а сада имамо врло озбиљне и тешке проблеме, који утичу на њихово здравље. Њихови узори и модели понашања су у потпуности погрешни и лоши – указала је психолог у Саветовалишту Анкица Гостовић.

 По њеним речима, момци највише долазе због проблема са коцком, вршњачким насиљем, дрогом, док алкохол и не сматрају пороком, већ саставним делом забаве. Девојке се углавном обраћају за помоћ због малолетничке трудноће и анорексије, док су заједнички проблеми оба пола зависност од интернета, рано ступање у незаштићене сексуалне односе, а доста је заступљена и депресија.

 -Сваки излазак адолесцената подразумева напијање и то је лоше из више разлога. Тада ступају у незаштићене сексуалне односе, потуку се и пробају неки наркотик. Такође, граница ступања у сексуалне односе се све више помера, те тако имамо девојчице од 12, 13 година које затрудне, па чак и случајева да за једно вече спавају са више момака и ни не знају с ким су остале у другом стању. Вршњачко насиље је баш у порасту и оно је постало толико брутално, па томе треба посветити много више пажње и учинити нешто да се тренд заустави – казе забринуто саговорница.

 По њеном мишљењу проблематично и неодговорно понашање адолесцената је одраз целокупног стања у друштву и наметнутог брзог темпа живота, сиромаштва, одсуства родитеља због посла, те мањкА квалитетно проведеног времена и заједничке комуникације. Како она истиче, породица је стуб свега и на ставове и понашање појединца највише она може утицати, а уколико породица не представља јак ослонац и подршку последице по психичко здравље адолесцента су трајне.

 Са младима се ради кроз индивидуалне разговоре и групно, организују се радионице, предавања по школама и едукују вршњачки едукатори. Саветовалиште за младе налази се у објекту „Јован Јовановић Змај”, Змај Огњена Вука 19 у соби 121. Број телефона је 4879-423.

 И. Драгић

 

Бегеч: Бегечани због песка најавили блокаду
Становници Бегеча огорчени су начином на који се гради канализациона мрежа у овој месној заједници. Зато је градског омбудсмана недавно испред просторија ове месне заједнице дочекао велики број Бегечана, који су се пожалили на рад Завода за изградњу града и „Водовода и канализације„.

 Због радова на канализацији разроване су улице и тротоари до те мере да онемогућавају нормалан свакодневни живот. Како кажу из канцеларије Заштитника грађана, рупе које су прокопане за канализационе цеви у горњем слоју затрпане су песком, а не туцаником, тако да се песак разноси по кућама, отежава саобраћај, људи не могу да отворе прозоре, не могу да ходају улицама и тротоаром и возе бицикле.

 Бегечани предлажу да се све отворене рупе на асфалту покрију туцаником и најавили су да ће, уколико се овај проблем не реши, возилима блокирати магистрални пут према Бачкој Паланци, каже се у извештају канцеларије Заштитиника грађана.

 Поред овога, проблем је и што домаћинства нису прикључена на канализациону мрежу, а прикључење је одложено за следећу годину. Бегеч је једина месна заједница која има сопствени водовод што значи да сами производе, испоручују и наплаћују воду за становнике. Према речима Бегечана, предвиђено је да предузеће „Водовод и канализација„ преузме управљање овим водоводом како би се обезбедила сигурна и стабилна испорука воде, што се још није десило.

 Становницима смета и лоше стање у ком се налази споменик у центру Бегеча. Сами су хтели да га очисте, среде и поправе клупе које се налазе око споменика али то нису учинили јер су обавештени да тај посао може да ради само Завод за заштиту споменика културе. Дописе су слали више пута, али без резултата, каже се у извештају Заштитника грађана. Малишани који живе у овој месној заједници немају адекватно игралиште, чак ни у вртићу „Пинокио„, а у више улица проблем су и одводни канали за падавине, тако да када пада киша у једној од улица куће бивају поплављене.

 Из канцеларије Заштитника грађана кажу да су по хитном поступку послали дописе овим јавним предузећима како би се што пре утврдило на који се начин могу решити проблеми Бегечана.

 Ј. Здјеларевић

 

Футог: Амбуланта чека дозволу за рад
Опремање намештајем новог објекта Дома здравља у Футогу уследиће у понедељак 10. септембра, пошто су завршени унутрашњи радови, као и уређење дворишта.

 У току је технички преглед и чим добије дозволу за рад амбуланта ће бити отворена. Тако ће се заврштити вишемесечно путовање Футожана до својих изабраних лекара, који су привремено били смештени у амбулантама у Бегечу, Ветернику и на Новом насељу. Иако је најављено да ће сви радови бити завршени до краја јуна, код великих грађевинских пројеката динамика радова зависи од временских услова и других објективних околности, наводе у саопштењу из Кабинета градоначелника.

 Прва фаза изградње овог објекта подразумевала је рушење и демонтажу, земљане, зидарске, бетонске, тесарске, покривачке, изолатерске и лимарске радове и постављање громобранске инсталације. У оквиру друге фазе радило се на завршетку објекта, унутрашњим радовима и уређењу дворишта око амбуланте.

 Нови Дом здравља површине 1.200 квадратних метара, који се гради од децембра прошле године, имаће одељења опште медицине, педијатрије, стоматологије, гинекологије, лабораторију, као и просторије за патронажу и кућно лечење. У складу са нормативима, планира се и интернистичка ординација неколико дана у недељи. Ово је највећа инвестиција Града у Дом здравља и највећи новоизграђени објекат, рачунајући и објекте у Сремској Каменици и Шангају, који су проширени и адптирани прошле године. Вредност пројекта је око 80 милиона динара.

 У току је анализа услова и исказаних потреба установа чији је оснивач Град, након чега ће бити одлучено који су приоритети у даљем улагању у здравство. И. Д.

 

Падеј: Потенцијал у развоју села
Центар за европске интеграције Београдске отворене школе и Канцеларија за европске интеграције Владе Србије, у сарадњи са општином Чока, организовали су данас, у згради Месне заједнице у Падеју, округли сто за представнике локалних самоуправа и других интитуција, на тему „Изазови и перспективе за руралне заједнице у процесу приступању Србије Европској унији„.

 Округли сто у Падеју реализован је у оквиру завршне фазе пројекта „Јачање капацитета управе за приступање Србије ЕУ„, а пројекат је финансијски подржало Министарство спољних послова Краљевине Норвешке. За четири године извођења пројекта реализовано је девет образовних програма и обучено преко 700 запослених у локалним самоуправама, државној и покрајинској администрацији и другим јавним институцијама.

 Представник Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије Александар Богуновић указао је да је логично да локалне власти прво идентификују и успоставе сарадњу са релевантним актерима руралног развоја на својој територији, наглашавајући да без локалног партнерства ни сама локална самоуправа неће моћи квалитетно да дефинише свој програм руралног развоја. На реализацији програма успостављена је сарадња са 140 локалних самоуправа у Србији, чији запослени су узели активно учешће у различитим образовним прогрмаима.

 – Рурални развој, као политика, циља свеукупан економски, социјални и културни амбијент руралне зајендице у коме се пољопривредна производња одвија. Она покушава да ослободи и друге економске потенцијале руралног подручја и отвори перспективу за младу радну снагу у руралним заједницама – рекао је Зоран Сретић из Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије, напомињући да скоро 60 одсто становништва ЕУ живи у руралним подручјима које покривају 90 посто њене територије, те је отуда пољопривреда за ЕУ веома важна област регулисања.

 Бранислав Милић из Немачког друштва за међународну сарадњу је нагласио да реалне потребе руралног становништва су често маргинализоване од стране доносилаца одлука, не само приликом планирања начина подршке селу, већ и приликом имплементације испланираних активности и мера.

 – Од кључног значаја је да креатори политике разумеју различите потребе и тежње руралног становништва у различитим деловима Србије, како би ефикасније заступали њихове интересе, али и боље искористили погодности европских интеграција – предочио је Милић.

 Текст и фото: М. Митровић

 

Извор: www.dnevnik.rs

 

 

 

 

 

 

 

Ознаке: Бегеч, културне манифестације, Нови Сад, Падеј, свакодневне вести, Футог